Posted on May, 21 2016

Beograd, 21. maj 2016. godine – Danas se u svetu obeležava Međunarodni dan migratornih vrsta riba koji ima za cilj da istakne važnost i stepen ugroženosti jesetri, jedne od najstarijih porodica riba, koje je čovek,  izgradnjom brana, promenom rečnih tokova i krivolovom doveo do granice opstanka.
Iako su nadživele dinosauruse, jesetre su danas među najugroženijim vrstama životinja na crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN). Do 19. veka, jesetre su migrirale uz Dunav sve do Nemačke i bile su važan izvor prihoda za mnoge ribarske zajednice. Danas je pet od šest vrsta jesetri iz Dunava krajnje ugroženo.
Pretnje koje su ih dovele do ivice opstanka su ilegalan i prekomeran ribolov (pre svega zbog kavijara), gubitak staništa, prekid migratornih ruta usled izgradnje hidrocentrala, zagađenje vode, i uništavanje prirodnih tokova reka. Tokom devedesetih godina 20. veka, ukupan ulov je dramatično povećan nelegalnim ribolovom. Samo je krivolov u slivu Volga-Kapijsko jezero procenjen 10-12 puta većim od zakonskih ograničenja. Procenjuje se da se broj jedinki jesetri u velikim slivovima reka smanjio za 70 odsto tokom prošlog veka.
„Jesetre su uspele da prežive stotine miliona godina oštre borbe u prirodi, ali smo ih mi, neodgovornim i prekomernim izlovljavanjem, zagađenjem i izgradnjom brana doveli na rub opstanka. Dunav je jedno od poslednjih utočišta ovih vrsta u svetu i jesetre su već duže vreme u prioritet rada WWF u Dunavskom slivu. Uništavanje migratornih puteva i područja za mrest zbog konstrukcija velikih brana duž glavnih reka u kojima se jesetre razmnožavaju dovelo je do opadanja brojnosti populacija jesetri tako da opstanak preostalih populacija u velikoj meri zavisi od uzgoja u mrestilištima i poribljavanja preostalih prirodnih staništa.“ – istakla je Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji.
 „U Srbiju, jesetarske vrste (moruna, ruska jesetra, pastruga) i haringe migriraju iz Crnog mora radi mresta i pre izgradnje brana „Đerdap I“ i „Đerdap II“ na Dunavu , ove ribe su prelazile više od 1000 kilometara na tom putu. Izgradnja brana, prelov i zagađenje učinile su da su jesetarske vrste danas  krajnje ugrožene. Otvaranje migracionih puteva i sprečavanje ilegalnog izlova su ključni za oporavak populacija jesetarskih vrsta.“ – objasnila je dr Mirjana Lenhardt, jedna od vodećih ihtiologa u regionu i naučni savetnik Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu.
WWF se aktivno bavi zaštitom jesetarskih vrsta u slivu Dunava sarađujući sa relevantnim institucijama, naučnim ustanovama, ribarima, ribnjacima i prozvođačima kavijara.

O jesetrama:
Jesetre su jedna od najstarijih porodica riba koje potiču još iz vremena dinosaurusa. Od tog doba do danas preživelo je ukupno 25 vrsta koje naseljavaju severnu hemisferu, a šest vrsta živi u slivu Dunava, jednom od poslednjih utočišta za jesetre u Evropi.
Karakteristične su po svojim izduženim telima, nedostatku krljušti, impozantnoj veličini i dugovečnosti - neke vrste mogu da porastu i do šest metara u dužinu i da žive oko 100 godina. Većina jesetri su anadromne (žive u moru a mreste se u reci) i bentosne (žive i hrane se na dnu rečnog korita) vrste, hraneći se u rečnim ušćima i zalivima.