Posted on May, 14 2018

Beograd, 14. maj 2018. - Stanje životne sredine u Srbiji u svim aspektima zahteva ulaganje daleko više novca, a samim tim i više političke volje - jedan je od ključnih zaključaka najnovijeg „Izveštaja iz senke” Koalicije 27, koja prati i objavljuje kritički osvrt na napredak Srbije u pripremama za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji u delu koji se odnosi na Poglavlje 27, to jest životnu sredinu. 

„Izveštaj o (ne)napretku”, kako je nazvano ovogodišnje izdanje, promovisan je na tribini održanoj u Botaničkoj bašti Jevremovac u Beogradu, uz učešće ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana, državnog sekretara u Ministarstvu zaštite životne sredine Ivana Karića, šefa III sektora saradnje u Delegaciji Evropske unije u Republici Srbiji Ričarda Maše i predstavnika 11 organizacija civilnog društva udruženih u Koaliciju 27.

Izveštaj obuhvata oblasti zagađenja vazduha, upravljanje otpadom, zagađenje voda, zaštitu prirode, industrijska zagađenja, upravljanje hemikalijama, buku i klimatske promene. Jedna, a verovatno i najvažnija, zajednička nit koja karakterište nesklad između stvarnih potreba za hitnim investicijama i izostanka bitnijeg napretka u bilo kojoj od navedenih oblasti jeste neadekvatno finansiranje.

Stoga je fokus današnje promocije usmeren na razmenu stavova o nedovoljnoj naplati sredstava od zagađivača, nenamenskom trošenju novca koji se prikupi, nedovoljnoj transparentnosti u investiranju iznosa koji preostane i, konačno, manjku kapaciteta, to jest projekata neophodnih za mobilisanje više novca dostupnih iz evropskih i fondova drugih međunarodnih razvojnih partnera.    

Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji, predstavila najvažnije nalaze izveštaja u ime Koalicije 27, istakla je kao veliku zabludu rašireno mišljenje da je finansiranje zaštite životne sredine skupo i da Srbija sada ne može da si priušti neophodne investicije. 

„Cenu nebrige o životnoj sredini već plaćamo i to skupo – od troškova lečenja zbog zagađenog vazduha, do izostanka s posla zbog bolesti i gubitka dohotka, od gubitka biodiverziteta i ekosistema koji su nam osnova života, do posledica klimatskih promena i prirodnih katastrofa. Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji! Neopodno je da se sredstva iz Zelenog fonda počnu koristiti za strateški jasne prioritete i u skladu sa transparentnim krterijumima”,  zaključila je Dimovićeva i pozvala Vladu, lokalne samouprave, nevladine organizacije i međunarodne razvojne partnere na intenzivnije angažovanje u ovoj oblasti.

Funkcionisanjem Zelenog fonda nije zadovoljan ni ministar zaštite životne sredine Goran Trivan koji je najavio važne razgovore sa novim ministrom finansija u cilju rešenja ovog problema.

“Prošle godine uspostavljen je Zeleni fond i on funkcioniše, ali nisam zadovoljan nivoom sredstava koja su opredeljena za njega, zbog čega ćemo prilikom izrade novog budžeta razgovarati sa Ministarstvom finansija o tome da sav novac koji se u Srbiji prikupi od “zelenih” taksi  i naknada zapravo uđe u budžetski fond MInistarstva za zaštitu životne sredine. Tada ćemo imati kapacitet da za početak sami finansiramo dobar deo administrativnih poslova koja se tiču Poglavlja 27“.

Koaliciju 27 osnovale su 2014. godine organizacije civilnog društva prvenstveno radi praćenja i doprinosa pregovorima o članstvu Srbije u Evropkoj uniji i to u Poglavlju 27, koje pokriva oblast životne sredine. “Izveštaj o (ne)napretku” je zajedno pripremilo jedanaest članica Koalicije: Alternativa za bezbednije hemikalije, Beogradska otvorena škola, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Centar za ekologiju i održivi razvoj, Mreža za klimatske akcije Evrope (CAN Europe), Centar za unapređenje životne sredine, GM Optimist, Inženjeri zaštite životne sredine, Jedan stepen Srbija, Mladi istraživači Srbije i Svetska organizacija za prirodu (WWF).