Posted on June, 08 2018

Zagreb - Sredozemno more pretvara se u opasnu plastičnu zamku, s rekordnim stepenom zagađenosti od mikroplastike koja preti morskim vrstama i ljudskom zdravlju, pokazuje novi izveštaj WWF-a koji je danas objavljen u zemljama širom sveta.  

Povodom Svetskog dana okeana, koji se obeležava 8. juna, alarmatni izveštaj WWF-a “Izlaz iz plastične zamke: spasavanje Sredozemlja od plastičnog zagađenja” ukazuje na dramatične posledice prouzrokovane prekomerno korišćenjem plastike, lošim upravljanjem otpadom i masovnim turizmom po jednu od najposećenijih regija na svetu.  

Prikupljanjem najnovijih podataka i naučnih dokaza o upotrebi plastike u Evropi, te mnogih primera kako ona utiče na morske ekosisteme, izveštaj predstavlja iscrpan plan hitnih mera koje institucije, kompanije i građani moraju preduzeti kako bi sprečili da plastični otpad stigne u more.

“Uticaji plastičnog otpada na Sredozemlju osećaju se širom sveta i uzrokuju ozbiljnu štetu i prirodi i ljudskom zdravlju. Ako se zagađenje plastikom poveća, biće ugrožen ugled Sredozemlja kao vrhunske turističke destinacije i izvora kvalitetnih proizvoda iz  ribarstva, čime će se ugroziti lokalne zajednice koje zavise od tih sektora. Problem plastike je takođe simptom celokupnog pada zdravlja Sredozemlja i mora poslužiti kao poziv na konkretnu akciju”, izjavio je Džon Tenzer, glavni koordinator programa za zaštitu mora i okeana WWF International.

Proizvodi od plastike danas čine 95 odsto otpada koji pluta Sredozemnim morem ili leži na plažama. Većina plastičnog otpada u moru dolazi iz Turske i Španije, a zatim iz Italije, Egipta i Francuske. Zbog povećanog turizma, količina otpada u moru svakog leta povećava se za čak 40 odsto.

Veliki plastični delovi povređuju, guše i često ubijaju morske životinje, uključujući zaštićene i ugrožene vrste kao što su morske kornjače i sredozemna morska medvedica. Upravo je mikroplastika, manja i podmuklija, dostigla rekordni nivo koncentracije od 1,25 miliona komada po kvadratnom kilometru u Sredozemnom moru, gotovo četiri puta više nego na “plastičnom ostrvu” pronađenom u Tihom okeanu.

 “U Evropi proizvodimo ogromnu količinu plastičnog otpada, a milioni tona plastike svake godine završe u Sredozemnom moru. U kombinaciji sa poluzatvorenim Sredozemljem, to je  dovelo do toga da mikroplastika dostigne rekordne nivoe koncentracije, preteći morskim vrstama i ljudskom zdravlju”, ističe Mosor Prvan, stručni saradnik za zaštitu mora u WWF Adriji. “Ne možemo dopustiti da se Sredozemlje utopi u plastici. Moramo delovati hitno i unutar celog lanca upravljanja otpadom, kako bismo sačuvali naše more od sveprisutne plastike”, istaknuo je Mosor Prvan.

Kašnjenja i “rupe” u upravljanju plastičnim otpadom u većini sredozemnih zemalja, su prema izveštaju među glavnim uzrocima plastičnog zagađenja. Od 27 miliona tona plastičnog otpada proizvedenog svake godine u Evropi (1), samo jedna trećina se reciklira, a polovina plastičnog otpada u Italiji, Francuskoj i Španiji završi na otpadu. Reciklirana plastika trenutno iznosi samo šest odsto potražnje za plastikom u Evropi.

"Plastično zagađenje je preveliki problem da bi ga rešio samo jedan kontinent, jedna vlada ili jedan industrijski sektor. Samo delujući zajedno možemo osloboditi naše okeane, mora, reke, gradove i živote od nepotrebne plastike ", zaključio je Mosor Prvan.

WWF poziva vlade, kompanije  i pojedince da usvoje niz mera za smanjenje zagađenja plastičnim otpadom u urbanim, obalskim i morskim sredinama na Sredozemlju i na globalnom nivou.

To uključuje:

 - Usvajanje zakonski obavezujućeg međunarodnog sporazuma o uklanjanju plastičnog otpada iz mora, uz podršku snažnih nacionalnih ciljeva radi postizanja 100 odsto recikliranog i obnovljivog plastičnog otpada do 2030. godine, te nacionalnih zabrana za jednokratne plastične predmete kao što su plastične kese.

 - Poziv kompanijama da investiraju u inovacije i dizajn u smeru učinkovitije i održivije upotrebe plastike.

(1) Evropa se ovdje odnosi na: EU-28, Norvešku i Švajcarsku.