Posted on June, 06 2011

Naučnici su na Madagaskaru otkrili više od 615 vrsta, uključujući i 41 vrstu sisara, između 1999. i 2010. godine, ali veliki broj tek otkrivenih vrsta je već ugrožen.

Jedinstvena staništa na Madagaskaru su suočena sa brojnim pretnjama. Krčenje šuma predstavlja najozbiljniju opasnost, i stručnjaci tvrde da je ostrvo već izgubilo 90% svog prvobitnog šumskog pokrivača.

Nova otkrića od 1999. godine obuhvataju 385 vrsta biljaka, 42 vrste beskičmenjaka, 17 vrsta riba, 69 vrsta vodozemaca, 61 vrstu gmizavaca i 41 vrstu sisara.

“Ostrvo s blagom: Nova biološka raznovrsnost na Madagaskaru“, izveštaj WWF koji objedinjuje otkrića u jednoj deceniji, prikazuje ogromnu raznolikost prirodnog bogatstva četvrtog ostrvu na svetu po veličini, ali izveštaj takođe podseća na dramatično povećanje faktora koji ugrožavaju ovaj osetljiv ekosistem.

"Ovaj izveštaj još jednom pokazuje koliko su jedinstveni i nezamenljivi različiti ekosistemi na Madagaskaru koji su dom za sve ove različite vrste", kaže Nanie Ratsifandrihamanana, direktor za očuvanje vrsta i staništa WWF-Madagascar.

"WWF radi svaki dan da uspostavi reprezentativnu mrežu zaštićenih područja i da promoviše održivo korišćenje kao alternativu za svakodnevni život koji će da omogući ljudima na Madagaskaru da žive u skladu sa prirodome koja ih okružuje".

Iako su tek otkrivene, mnoge vrste, uključujući i Bertovog mišijeg lemura (Microcebus berthae), već su ugrožene zbog ubrzane degradacije staništa, uglavnom zbog seče šuma.

Veličanstvena Tahina palma (Tahina spectabilis), ogromna vrsta palme koja cveta samo jednom u svom životnom ciklusu sa spektakularnim, gigantskim cvetom koji se formira od centra krune, nesumnjivo je među najuzbudljivijim naučnim otkrićima. Posle cvetanja palma vene, i nakon sušenja pada.

Za sve one koji znaju za Madagaskar zahvaljujući čuvenim lemurima, jednoj od najharizmatičnijih životinja, otkrivanje Bertovog mišijeg lemura (Microcebus berthae) u 2000. godini je predstavljalo najuzbudljiviju vest.

Težak samo 30 grama, slatko crvenkasto-braon stvorenje nalik na jedan od aktera animiranog filma Madagaskar je najsitniji mišiji lemur iz roda, tj. najmanji primat na svetu.

Raj u opasnosti

Jedna od najvećih preostalih tropskih divljina na Zemlji i dom za neke od najspektakularnijih divljih životinja, ostrvo predstavlja dom za 5% svetskih biljnih i životinjskih vrsta, od kojih se više od 70% ne nalazi nigde drugde na planeti.

Divlje vrste životinja uključuju aj-aj, endemične kopnene kornjače, morske kornjače, leteće lisice, fose, tenrek rovčice, kameleone, krokodile i mnoge druge.

Ovaj raj biološke raznovrsnosti je u opasnosti, jer je mnogo vrsta na ivici istrebljenja. Seča šuma i fragmentacija staništa se nastavlja, kao i erozija i sedimentacija koralnih grebena, ostavljajući zajednice divlje flore i faune ugroženijim nego ikada. Suše primoravaju ljude da napuste svoje polja i da se presele nasele uz obalu, gde koriste neodržive metode ribolova što izaziva ubrzani pad ribljeg fonda.

Posle državnog udara u martu 2009. godine i političkom nestabilnošću koja je usledila, prašume Madagaskara su opuštene zbog dragocene drvne građe, posebno palisander drveta. Desetine hiljada hektara je uništeno, uključujući i neke nacionalne parkove sa najvišom stopom biodiverziteta na ostrvu, poput Marojeji (Marojejy), Masoala, Makira i Mananara.

Takođe, još jedna negativna posledica nezakonita seče je porast komercijalne trgovine mesom divljih vrsta, tzv. bushmeat. Specijalizovani restorani na severu Madagaskarara prodaju meso lemura za 3 evra po tanjiru. Politička nestabilnost i povećana stopa kriminala, dovodi do povećanja siromaštva na ostrvu koje je do nedavno doživljavalo procvat turizma, jedne od retkih privrednih grana koja je omogućavala život ljudi oko nacionalnih parkova.

Među ostalim otkrićima nalazi se izuzetno obojena zmija otkrivena 2010. godine u okviru Makira nacionalnog parka, gde je ilegalna seča najverovatnije imala negativan uticaj na populacije i ove vrste.

Naučnici su takođe otkrili novu vrstu gekona koji menja boju, sa teksturom nalik kori drveta. Ova vrsta može brzo da promeni svoju boju od braon do suptilne šarene plave tokom udvaranja.

"Ove spektakularne nove vrste pokazuju koliko mnogo može biti izgubljeno ako se ne očuvaju staništa i vrste na Madagaskaru, WWF Madagascar će uložiti sva svoja sredstva i napore da zaštiti prioritetna kopnena i morska staništa i prioritetne vrste divlje flore i faune", kaže Nanie Ratsifandrihamanana.

"Zaštitom životne sredine i bioložke raznovrsnosti ostrva, mi pomažemo lokalnim zajednicama i nacionalnoj vladi da ostvare održive dugoročne ciljeve razvoja, i pomažemo da se zaštite nezamenljivi prirodni resursi."