Zavisnost EU od uglja ograničava borbu protiv klimatskih promena, pokazuje novi izveštaj



Posted on 22 July 2014  | 
Izveštaj “Prljavih 30 Evrope” otkriva 30 elektrana na ugalj koje emituju najviše CO2 u EU, a zajedno prednjače Nemačka i Velika Britanija koje imaju po 9 velikih elektrana.
© WWFEnlarge
Bruisel, Belgija - Klimatske napore EU najviše ograničavaju emisije CO2 iz termoelektrana na ugalj, otkriva novi izveštaj “Prljavih 30 Evrope” (“Europe’s Dirty 30”), koji su danas zajedno objavili CAN Evropa, WWF, Evropski Biro za zaštitu životne sredine (EEB), Alijansa za zdravstvo i zaštitu životne sredine (HEAL) i Alijansa klimatskih promena iz Nemačke. [1]  Izveštaj otkriva 30 elektrana na ugalj koje emituju najviše CO2, a među državama prednjače Nemačka i Velika Britanija koje imaju po 9 velikih elektrana na prljavi ugalj. [2]  Ako je EU ozbiljna u ispunjavanju svojih klimatskih ciljeva i zaštiti zdravlja svojih građana, ona mora hitno da deluje protiv svoje zavisnosti od uglja.

Izveštaj otkriva da je problem uglja u EU prouzrokovan povećanim iskorišćavanjem postojećih kapaciteta termoelektrana. Zbog relativno niske cene uglja u odnosu na gas, mnoge elektrane na ugalj danas rade punim ili blizu punog kapaciteta. To je dovelo do povećanja emisija CO2 u EU, bez obzira na brzo širenje obnovljivih izvora energije i ukupno smanjenje ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Povećano korišćenje uglja u nekim od zemalja članica EU s najvećim populacijama, kao što su Velika Britanija i Nemačka, stavlja EU u veliku opasnost ne smanjivanja emisija iz uglja dovoljno brzo, a time ograničava klimatske ambicije EU [3] gde je brzo napuštanje korišćenja uglja postavljeno kao prioritet.

Sagorevanje uglja takođe emituje zagađivače koji su povezani s nizom ljudskih zdravstvenih problema, uključujući astmu i rak. [4] Svetska zdravstvena organizacija (WHO) identifikovala je nedavno zagađenje vazduha kao vodeći spoljašni uzrok smrti od raka. [5]

„Trenutna politika EU na području klime, energije i zagađenja vazduha od strane elektroenergetskog sektora nije dovoljno jaka da bi se postigao prelazak sa od uglja na obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost. Potrebna je strukturna reforma EU ETS i uvođenje standarda za emisije CO2 iz energetskog sektora“, rekao je Darek Urbaniak iz WWF-ove Kancelarije za evropsku politiku.

I u regionu Jugoistočne Evrope dominiraju ulaganja u ugalj i izgradnju termoelektrana. Prema izveštaju „Ko ulaže u žurbi, kajaće se kasnije“, objavljenom prošle godine, međunarodne finansijske institucije i IPA fondovi Evropske unije investirali su u periodu od 2006. do 2012. godine 1.68 milijardi evra u energetsku infrastrukturu zapadnog Balkana, od čega je za finansiranje fosilnih goriva izdvojeno 32 puta više sredstava nego za obnovljive izvore energije koji ne uključuju hidroelektrane.

„Za projekte energetske efikasnosti izdvojeno je samo 17% sredstava, iako je EBRD stručnjak procenio da je između 1.000 i 10.000 puta unosnije sačuvati jedinicu energije nego proizvesti novu. Pozivamo institucije EU da prestanu sa finansiranjem projekata fosilnih goriva na zapadnom Balkanu, pogotovo uglja, i ubrzano povećaju udeo energetske uštede, energetske efikasnosti i održivih izvora energije, kako bi i zemlje iz regiona mogle da postignu svoje klimatske ciljeve i ne vezuju svoju budućnost za prljave tehnologije uglja i drugih fosilnih goriva“, dodao je Garet Tankosić Keli iz Fondacije Mreža za promene Jugoistočne Evrope.

 KRAJ

[1] Izveštaj „Europe’s Dirty 30: How the EU’s coal-fired power plants are undermining its climate efforts“

Pogledajte kartu najvećih termoelektrana u Evropi: 
Pogledajte infografiku: 

[2] Nemačka i Velika Britanija, koje su samo-prozvani šampioni klimatske politike u EU, imaju po devet termoelektrana u popisu 30 najvećih CO2 zagađivača u EU. Nemačka koristi više uglja u proizvodnji električne energije od bilo koje druge zemlje EU, dok je Velika Britanija treća u apsolutnoj potrošnji uglja nakon Poljske.

[3] Prema klimatskim scenarijima koje je radila IEA, udeo uglja u proizvodnji električne energije u EU mora biti ispod 4% do 2035. godine što će zahtevati oštro smanjenje u poređenju sa udelom u proizvodnji od 26% u 2011. godini.

[4] Health and Environment Alliance, 2013. The Unpaid Health Bill - How Coal Power Plants Make Us Sick.

[5] http://www.iarc.fr/en/media-centre/iarcnews/pdf/pr221_E.pdf
Izveštaj “Prljavih 30 Evrope” otkriva 30 elektrana na ugalj koje emituju najviše CO2 u EU, a zajedno prednjače Nemačka i Velika Britanija koje imaju po 9 velikih elektrana.
© WWF Enlarge