Srbija i još 11 država centralne Evrope učestvuju u inicijativi Zeleno srce Evrope WWF – Svetskog fonda za prirodu



Posted on 07 October 2013  | 
Dunav - Nacionalni park Djerdap
© Ruben SmitEnlarge
Salamanka/Beč, 07. oktobar 2013 – WWF (Svetski fond za prirodu) započinje novu inicijativu kako bi se zaštitila priroda u 12 zemalja centralne i istočne Evrope. Zeleno srce Evrope teži da zaštiti pet prirodnih bogatstava u regionu – šume, planine, velike mesojede, reke, močvare i dunavsku jesetru.

Inicijativa je otpočela tokom foruma WILD 10 u Salamanki (Španija), koji okuplja predstavnike vlada, poslovnog sektora, pripadnike nevladinih organizacija koje se bave zaštitom životne sredine i razvojem, kao i predstavnike lokalnih zajednica širom sveta, kako bi raspravljali o zaštiti i održivom razvoju najočuvanijih prirodnih staništa na našoj planeti.

„Mi već imamo određena sredstva kojima spašavamo Zeleno srce Evrope, uključujući jako zakonodavstvo – od EU Okvirne direktive o vodama, preko Direktiva o pticama i staništima do EU Regulative o drvetu, regionalnih okvira o zaštiti (uključujući Karpatsku i Dunavsku konvenciju o zaštiti), napore vlada da zaštite netaknute šume i spasu dunavsku jesetru, odnosno Zeleni koridor donjeg Dunava i Uneskov Rezervat biosfere Mura–Drava–Dunav, međunarodne dogovore, ekonomske podsticaje uključene u regionalne razvojne politike EU, EU Dunavsku strategiju i sve važnije sertifikacije, poput FSC, i plaćanja za usluge ekosistema (PES), kao i jaku mrežu partnera, od javnih do privatnih i neprofitnih sektora”, objašnjava Andreas Bekman. „Sve ovo moramo da ujedinimo i da se pobrinemo da to da bude i primenjivano.“

Nova inicijativa pokriva najveći deo područja netaknutih i prirodnih šuma u Evropi (izuzev severne Skandinavije i Rusije), uključujući prašume Ukrajine i Slovačke, kao i najspektakularnije delove očuvane prirode, posebno južnih Karpata i delte Dunava. Ova područja skrivaju dve trećine ukupne evropske populacije velikih mesojeda kao što su medved, ris i vuk.

U okviru Zelenog srca Evrope nalazi se najveći broj evropskih netaknutih reka i močvara, uključujući bitan Zeleni koridor Donjeg Podunavlja i Rezervat biosfere Mura–Drava–Dunav, poznatiji kao evropski Amazon. Vode Donjeg Podunavlja su dom morune, ribe dužine do sedam metara, koja je preživela eru dinosaurusa, a sada je pred istrebljenjem.

„Svi mi koji živimo na ovom području direktno zavisimo od ovih prirodnih bogatstava. Ona su naš osnovni izvor dobara i usluga – od drveta i ribe do čiste vode i klimatske regulacije i jako bitne „zelene infrastrukture“ koja nam obezbeđuje egzistenciju“, izjavila je Duška Dimović, direktor programa WWF u Srbiji.

Od Dunavskog basena do Kapratskih planina, Zeleno srce Evrope, poseduje neke od najvećih prirodnih vrednosti evropskog kontinenta. WWF još od devedesetih radi na tome da očuva ovaj predeo zbog dobrobiti ljudi i celokupnog čovečanstva Međutim, neodrživo korišćenje izvora i neekonomično planirana infrastruktura izazivaju gubitak i uništavanje šuma, močvara i divljine. Bogatstva Zelenog srca Evrope su ugrožena zbog seče netaknutih i drugih vrednih zaštićenih šuma, izgradnje puteva, ski centara i drugih infrastruktura, gradnje stotina velikih i malih hidro/vetro-elektrana, koje često mogu imati ogroman uticaj na reke, biljni i životinjski svet.


Više informacija:
Aleksandra Stamenković,
e-mail: astamenkovic@wwfdcp.org, telefon: 069 103 0260

Dunav - Nacionalni park Djerdap
© Ruben Smit Enlarge
Dunavska jesetra
© Hartmut Jungius Enlarge