Predstavljeni detalji trećeg zajedničkog istraživanja reke Dunav



Posted on 05 September 2013  | 
Wolfgang Kraier fotografiše obalu u Bistroj kanalu u Ukrajini
© ICPDREnlarge
Beograd, 5. septembar 2013 – Republička direkcija za vode, Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (ICPDR) i Coca Cola Sistem predstavili su detalje trećeg istraživanja koje se bavi stanjem kvaliteta reke Dunav. Zajedničko istraživanje JDS3 (Joint Danube Survey 3) predstavlja najveću svetsku istraživačku ekspediciju na rekama u ovoj Međunarodnoj godini saradnje u oblasti voda Ujedinjenih nacija.

Zajednička istraživanja Dunava sprovode se svake šeste godine i predstavljaju misiju kojom eksperti iz zemalja članica ICPDR-a dolaze do komparativnih rezultata koji pokazuju stanje kvaliteta Dunava. Tokom šest nedelja, u periodu između 13. avgusta i 26. septembra, brodovi JDS3 putuju 2.375 km niz Dunav, kroz 10 država, do delte Dunava. Ovim projektom kordinira ICPDR, a međunarodni tim od 20 istraživača odgovoran je za uzorkovanje, obradu i terensku analizu. Ovogodišnje istraživanje uvelo je i nov metodološki pristup, a konačni rezultati istraživanja biće poznati sledeće godine.

„Sve prikupljene informacije daće bolji uvid o trenutnom stanju vode Dunava, ali će istovremeno uticati i na dalji razvoj Plana za upravljanjem sliva reke Dunav. Takođe, do sada su otkrivene nove vrste u Dunavu, a napravljeno je i 10 000 fotografija koje se odnose na izmenjenu strukturu same reke,“ izjavio je Ivan Zavadski, izvršni sekretar Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav.

Ekspediciju vode dva broda. Brod Argus, glavni brod laboratorija tokom prethodnih istraživanja, dodatno je opremljen i sadrži instrumente poput neprekidnog protoka centrifuge, mašine za prosejavanje, mikroskopa, inkubatora i frižidera.

Uzorci se uzimaju sa ukupno 68 lokacija – u proseku jedna ili dve lokacije dnevno. Za razliku od prethodna dva istraživanja, gde je korišćeno jedinstevno uzorkovanje, JDS3 koristi sofisticiraniji i temeljniji pristup. Ovo se naročito odnosi na istraživanje kvaliteta bioloških elemenata gde se svaki parametar posebno posmatra. Uzorkovanje se sprovodi u pet oblasti: voda, sediment, biologija, suspendovane čestice i živi svet (riba). Uzorci se sa brodova šalju u laboratorije širom Evrope.

„Radili smo detaljnije istraživanje sa smanjenim brojem tačaka, sa 96 na 67, ali sa mnogo detaljnijim programom za sve biološke vrste. Tako makrobeskičmenjake istražuju dve ekipe paralelno, jedna je fokusirana na mikrostaništa, a druga radi na poprečnom profilu. Uzima se sedam uzoraka na jednoj obali, na sredini i na drugoj obali. Takođe, uzorci se sada mogu uzimati i sa dubine do 30 metara,“ izjavio je dr. Momir Paunović, hidrobiolog iz Instituta za biološka istraživanja Siniša Stanković.

WWF pozdravlja ovo istraživanje i smatra da će ono nadomestiti podatke koji nedostaju (npr. nedostatak podataka o sedimentima), a da će sama JDS ekspedicija podići svest ljudi o Dunavu Takođe, doprineće i zaštiti dunavske jesetre i plavnih područja duž ove reke.

Istovremeno WWF želi da ukaže na izgubljena plavna područja. Pored poboljšavanja uzdužne povezanosti, zemlje Dunavskog basena treba da rade i na obnavljanju plavnih područja koja nisu povezana sa glavnim tokom reke. Za to je potreban strateški pristup, tačna procena mogućnosti obnove, studije izvodljivosti, realno ali ambiciozno planiranje i učešće javnosti. To će takođe pomoći zemljama da ispune zahteve EU (poput Okvirne direktive o vodama).

Wolfgang Kraier fotografiše obalu u Bistroj kanalu u Ukrajini
© ICPDR Enlarge
Uzorci prikupljeni u pritokama Dunava
© ICPDR Enlarge
Brod Argus
© ICPDR Enlarge
Mladica.
© ICPDR Enlarge