Earth Overshoot Day - Dan “ekološkog duga”



Posted on 20 August 2013  | 
Za 8 meseci čovečanstvo je iscrpelo godišnje zalihe prirodnih resursa Zemlje

Overshoot Day je ove godine već 20. avgusta i obeležava dan kada je ljudska populacija potrošila ovogodišnje zalihe prirodnih resursa. Od danas ulazimo u minus. Do kraja godine ćemo ovaj deficit da nadoknađujemo na uštrb lokalnih resursa i nagomilavanjem ugljen-doksida u atmosferi.

Kao što bankarski izvodi prate odnos prihoda i troškova, tako i Mreža globalnog otiska (Global Footprint Network) i WWF mere zahteve i snabdevenost čovečanstva prirodnim resursima i uslugama ekosistema. A podaci su uznemiravajući. Procenjeno je da za približno osam meseci u godini potražujemo više obnovljivih izvora i skladištenja (stručni naziv sekvestracija) ugljen-dioksida nego što planeta može da obezbedi za celu godinu.

Dan “ekološkog duga”, je godišnji pokazatelj početka našeg života preko količine sredstava koje imamo u datoj godini. Iako samo ugrubo predviđa trendove vremena i resursa, ovaj pokazatelj je najbliže što nauka može da ponudi pri merenju razlika između naše potražnje za prirodnim resursima i uslugama ekosistema, i količine koju planeta može da obezbedi.

Tokom istorije, ljudi su koristili prirodne resurse da bi izgradili gradove i puteve, da bi obezbedili hranu i izumeli nove proizvode, i emitovali su količinu ugljen dioksida koju je Zemlje mogla da skladišti. Ali sredinom 1970-ih godina, prešli smo kritičnu granicu: ljudska potrošnja resursa počela je da nadmašuje ono što planeta može ponovo da proizvede.

Činjenica da koristimo, ili „trošimo“ naš prirodni kapital brže nego što može da se obnovi je slična kao kada imamo troškove koji u kontinuitetu prevazilaze prihode. U planetarnim uslovima, troškovi našeg prekomernog trošenja resursa postaju očigledniji iz dana u dan. Klimatske promene—posledica emitovanja gasova sa efektom staklene bašte brže nego što ih šume i okeani mogu apsorbovati—su najočiglednija posledica. Ali postoje i druge—smanjenje površina pod šumom, gubitak vrsta, pad ribljih fondova, više cene robe i građanski nemiri, su samo neke od posledica. Ekononomska i ekološka kriza kroz koju prolazimo su simptomi naziruće katastrofe. Čovačenstvo jednostavno troši više nego što planeta može da obezbedi.

Prema računicama WWF-a i Mreže globalnog otiska, ljudska populacija troši količinu prirodnih resursa i usluga ekosistema koja je ekvivalent 1,5 planeta. Ukoliko se ovaj trend nastavi, do 2050. godine biće nam potreban ekvivalent od 3 planete.

Dan „ekološkog duga“ je procena, ne tačan datum. Nije moguće sa 100 postotnom tačnošću utvrditi dan kada ćemo probiti biokapacitet planete. Na osnovu dosadašnjih podataka i proračuna poznato je da se od 2001. godine, dan “ekološkog duga” pomera za tri dana unapred svake godine.

Kako se metodologija menja, menjaće se proračuni i scenarija za budućnost. Ali svaki naučni model korišćen za računanje ljudske potražnje za resursima i količine resursa u prirodi pokazuje konstantan pravac: Uveliko smo prešli budžet, a dug se gomila. To je ekološki dug, a kamata koju plaćamo na taj rastući dug—nedostatak hrane, erozija zemljišta, i gomilanje CO₂ u atmosferi—dolazi sa razarajućim ljudskim i novčanim cenama.
Dan "ekološkog duga" je ove godine bio već 20. avgusta
© WWF Enlarge
Ekološki otisak prikazan po zemljama
© Global Footprint Network Enlarge