Nova nada za ekološki osetljive reke u Evropi



Posted on 19 June 2013  | 
Hidroelektrane, kao što je "Đerdap I" na reci Dunav, stvaraju energiju koja je obnovljiva ali ne uvek i održiva
© © Michel GUNTHER / WWF-CanonEnlarge
NVO se raduju vodećim principima za održivu hidroenergiju na rekama Dunavskog sliva, ali će pažljivo pratiti područja visoke ekološke vrednosti

Na današnjem sastanku visokih predstavnika Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (International Commission for the Protection of the Danube River-ICPDR) u Sarajevu, Bosna i Hercegovina, predstavnici zemalja Dunavskog basena uključujući Austriju, Bugarsku, Mađarsku, Rumuniju, Srbiju i Ukrajinu usvojili su smernice za smanjenje štetnog uticaja budućih hidroelektrana na životnu sredinu.

„WWF i druge NVO morali su snažno da se bore tokom protekle dve godine kako bi ove smernice učinili prihvatljivim“, izjavila je Irene Lucius, rukovodilac grupe za zakonodavstvo, iz WWF Dunavsko-karpatskog programa. “Naše reke su pretrpele zaista mnogo štete od hidroelektrana izgrađenih u ekološki osetljivim područijima i/ili zbog primene zastarelih tehnologija. Zemlje Dunavskog sliva ne mogu da priušte ponavljanje grešaka iz prošlosti – zdravi rečni ekosistemi obezbeđuju dugačak niz usluga ekosistema za ljude kao što su obezbeđivanje vode za piće i smanjenje rizika od poplava.“

Ono što je činjenica je da najveći izazov tek dolazi. „Vodeći principi neće imati nikakav značaj ako se ne primene brzo i sveobuhvatno kako bi se sprečila nepovratna šteta koju bi izazvala plima budućih hidroelektrana,“ dodala je Irene Lucius. “Posebno, očekujemo od zemalja Dunavskog sliva da u saradnji sa NVO odrede nova ekološki vredna područja koja treba izostaviti pri planiranju hidroelektrana, kao i da posebno valorizuju prirodne i kulturne vrednosti naših reka pri planiranju novih projekata. „Ne znati kako“ više nije izgovor. Vlade mogu da računaju da ćemo ih pažljivo posmatrati.“

U dokumentu se ne preporučuje razvoj hidroenergetskog potencijala u posebno osetljivim delovima reka kao što su zaštićena područja, područja visoke ekološke vrednosti i gornji tokovi reka. Takođe, promoviše se adekvatno planiranje na nacionalnom i regionalnom nivou u svim delovima reka i razmatranje ekoloških i kulturnih vrednosti. Smernice preporučuju način na koji je neophodno da hidroelektrane smanje negativni uticaj na populacije riba i drugih slatkovodnih organizama.

14 država Dunavskog sliva koje rade zajedno u okviru Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR) su odlučile da razviju „Vodeće principe za razvoj hidroenergije“.

Nekoliko regionalnih NVO mreža, posebno WWF, IAD, EEA i DEF, su učestvovale u ovom procesu kao posmatrači. ICPDR stalna radna grupa se sastaje svakog juna radi donošenja važnih odluka. Odluka o „Vodećim principima“ za razvoj hidroenergetskog potencijala donesena je na sastanku održanom 18. i 19. juna.

Hidroelektrane negativno utiču na rečne sisteme na više načina. Njihove brane sprečavaju ribe i druge organizme da migriraju ka mestima mresta ili ishrane. One takođe menjaju prirodan oblik i tok reka, što dovodi do promena u rečnim i plavnim staništima za ptice i umanjuje svojstvo reke za samoprečišćavanje vode. Stoga je veoma važno uspostaviti područja visoke ekološke vrednosti na kojima nije moguća izgradnja novih hidroelektrana, a na područijima sa najnižom ekološkom vrednošću izgraditi nove elektrane sa minimumalnim negativnim uticajem na prirodu. Kako priroda ne poznaje granice, područja visoke i niske ekološke važnosti treba definisati na nivou sliva, kao i na nacionalnom nivou.

Neophodno je da zemlje Dunavskog sliva investiraju u izgradnju kapaciteta obnovljivih izvora energije, daleko od toga da je hidroenergija jedina mogućnost, i ušteda energije i energetska efikasnost treba da budu prvi korak ka ublažavanju klimatskih promena.

U Austriji, na primer, pregrađivanje preostalih reka koje imaju potencijal za hidroenergiju bi pomoglo da se zadovolji rastuća potražnja za energijom u zemlji za samo pet godina. U zemljama kao što je Rumunija, potencijal za povećanje energetske efikasnosti i, stoga, sniženje potražnje za energijom je ogroman. Ovo pokazuje da samo kombinacija mera, pre svega ušteda energije i energetska efikasnost a onda i upotreba različitih obnovljivih izvora energije, može biti dugoročno rešenje.

Na nivou Evropske unije, ovi problemi se ozbiljno shvataju već godinama. Direktori sektora voda Evropske unije su tokom sastanka od 30.11. - 01.12. 2006. godine usvojili „Dokument o okvirnoj direktivi o vodama i hidromorfologiji“ (Policy Paper on the Water Framework Directive and Hydromorphology) u kom predlažu područijima sa najnižom ekološkom vrednošću da se „neke od preostalih neregulisanih reka u područijima visokih ekoloških vrednosti odrede kao „no-go“ područja za hidroenergetski razvoj“. Ovaj pristup je potvrđen izjavom direktora sektora za vode u maju 2010. godine.
Hidroelektrane, kao što je "Đerdap I" na reci Dunav, stvaraju energiju koja je obnovljiva ali ne uvek i održiva
© © Michel GUNTHER / WWF-Canon Enlarge