Izgradnja dve velike saobraćajnice u Bugarskoj i Rumuniji ignoriše vitalna staništa



Posted on 31 May 2013  | 
Izgradnja dve velike saobraćajnice u Bugarskoj i Rumuniji ne mora da dovede do uništenja prirode i retkih i zaštićenih vrsta, upozorava WWF. Ako se izgradi po planu, autoput Lugoj-Deva u Rumuniji bi mogao da podeli poslednji fuonkcionalni ekološki koridor između Zapadanih Karpata i udaljenih Apušenskih planina. U isto vreme, novi put i tunel u Šipci na Staroj planini u Bugarskoj bi mogli da unište prašumu i sa njom važna staništa za vukove i medvede.

“Izgradnja autoputa Lugoj-Deva bez adekvatne procene uticaja na životnu sredinu će dovesti do nestanka populacija medveda i ozbiljno će uticati na populacije vukova, risova i jelena u Apušenskim planinama”, rekao je Cristian-Remus Papp iz WWF kancelarije u Rumuniji.

WWF u Rumuniji poziva državne vlasti da se ponašaju odgovorno pri planirnaju autoputeva, uzimajući u obzir značaj očuvanja vitalnih ekoloških koridora. “Moramo da budemo zainteresovani za dobrobit vrsta od kojih zavisimo”, rekao je Papp.

U Bugarskoj, WWF vodi žalbu protiv procene uticaja na životnu sredinu predloženog tunela Šipka ispod Stare planine.

“Kako je predloženo trenutnim projektom, saobraćaj će prolaziti kroz važno šumsko stanište i tako podeliti Park prirode „Bugarka“ na dva dela. Tek posle toga će se nastaviti kroz tunel ispod planine. Ugrožena šuma je rezervoar pijaće vode za obližnji grad Gabrovo i dom mnogim retkim i zaštićenim biljkama i životinjama. Štaviše, ona je deo evropske Natura 2000 mreže zaštićenih područja”, rekla je Katerina Rakovska iz WWF kancelarije u Bugarskoj.

Alternativna ruta, koju podržavaju WWF i lokalno stanovništvo, zahteva izgradnju nešto dužeg tunela i ne bi uticala na park prirode. Takođe, ova ruta bi preusmerila ceo tranzitni saobraćaj van Gabrova.

U Lugoju, Rumunija, WWF je bio suorganizator međunarodne radionice za sve zainteresovane strane. Otkako je počeo rad na autoputu Deva-Lugoj, ovo je prvi put da su se svi važni igrači okupili kako bi dobili savete od međunardnih stručnjaka, članova Infra Eko Mreže Evrope (Infra Eco Network Europe - IENE), partnerske organizacije Evropske Komisije.

“Putevi su obično večna građevina, pa je njihovo planiranje i projektovanje od suštinskog značaja. Pogrešna izgradnja zbog lošeg planiranja značiće loš kvalitet života i za ljude i za vrste”, rekao je IENE stručnjak Miklos Puky.

I Rumunije i Bugarska su strateški pozicionirane na raskršću puteva od Evrope do Azije, ali takođe imaju jednu od najmanje gustih mreža autoputeva u Evropskoj uniji. Razvoj puteva se smatra prioritetom za vlast i za opštu javnost. U isto vreme, fragmentacija staništa uslovljena saobraćajnom infrastrukturom važi za jedan od glavnih pritisaka na biodiverzitet, zbog čega je EU ozbiljno zabrinuta.

Sledeće nedelje, WWF će učestvovati u radnoj grupi Karpatske Konvencije, gde će se raditi na sastavljanju nacrta saobraćajnog protokola koji će obezbediti smernice za razvoj putne infrastrukture na ekoločki način. U Austriji, WWF već radi sa nacionalnom saobraćajnom kompanijom kako bi se obezbedile mere smanjenja (mitigacije) za alpsko-karpatski ekološki koridor.
The two planned roads may fragment valuable habitats in the Carpathian and Balkan mountains
Dva planirana puta mogu dovesti do fragmentacije vrednih staništa u Karpatima i na Staroj planini.
© Dan Dinu / www.dandinu.net Enlarge
Mrki medved pliva
© WWF-DCPO Enlarge
U Karpatima se nalazi najveće područje starih prašuma u Evropi, kao i najveći preostali prirodni šumski bukovo-jelovi ekosistemi i ekosistemi planinske bukve.
© Juraj Vysoky Enlarge