Znamenitosti širom sveta u mraku, tokom "Sata za našu planetu"



Posted on 21 March 2013  | 

20. MART 2013, SINGAPUR: Od Opere u Sidneju i Table planine, preko Petronas kula, Brandenburške kapije i Tokijskog tornja do zgrade Empajer stejt bilding – dugačka je lista poznatih zdanja širom sveta koje će učestvovati u akciji „Sat za našu planetu“, ove subote, 23. marta u 20:30 časova. Rasveta na ovim zdanjima se gasi, dok najveći svetski pokret za očuvanje planete slavi dostignuća iz oblasti zaštite životne sredine koje su postigli učesnici širom sveta.

Učestvovaće više od 150 zemalja i teritorija, dok su Palestina, Tunis, Galapagos, Surinam, Francuska Gvineja, Sveta Jelena i Ruanda među onima koji se u globalni pokret po prvi put uključuju u 2013. godini.
Opera i Harbor most u Sidneju, Petronas Kule u Kuala Lumpuru, Marina Bej Sends u Singapuru, Tokijski toranj, Taipei 101, Stadion Ptičije gnezo u Pekingu, Indijski prolaz, najviša zgrada na svetu Kalifa toranj, drevna tvrđava Erbil u Kurdistanu, Table planina, Bosforski most, statua Davida, Ajfelova kula, Brandenburška kapija, statua Male sirene u Kopenhagenu, Vestminsterska Palata u Velikoj Britaniji, Bakingemska Palata, zgrada Empajer stejt, Nijagarini vodopadi, aerodrom u Los Anđelesu (LAX) su samo neki od ključnih znamenitosti koje učestvuju ove godine.

Rusija se priključuje simboličnoj predstavi za podršku “Satu za našu planetu” sa oko 100 znamenitosti, koje će se zamračiti u preko 50 gradova, a njeni građani su vodili put ka „Satu za našu planetu“ demonstrirajući kako mogu pozitivno da utiču na svet u kome živimo. WWF-Rusija je prošle godine sakupila 120,000 potpisa za peticiju za donošenje dugo očekivanog Zakona o zaštiti obalnih mora od naftnog zagađenja. Peticija, koja je bila deo „Ako ćeš ti i ja ću“ (I Will If You Will) kampanje „Sata za našu planetu“ je tada prezentovana Vladi i postala instrument u donošenju tog zakona u parlament Rusije.

“Rusija je značajno podigla prag za „Sat za našu planetu“ i postala blistajući primer neverovatnih dostignuća u okviru zaštite životne sredine koji se mogu postići kada ljudi rade zajedno i preduzimaju akcije i posle Sata,” rekao je Endi Ridlej, direktor i suosnivač „Sata za našu planetu“.

Podstaknut tim dostignućem, WWF-ov „Sat za našu planetu“ u Rusiji je usmerio pažnju ka zaštiti šuma i sada ima za cilj da obezbedi više od 100,000 potpisa građana Rusije na peticiji vezanoj za amandmane aktuelnog Zakona o šumama. Ukoliko se ova peticija pokaže kao uspešna, omogućiće se ponovna zabrana industrijske seče zaštitnih šuma, na površini veličine dve Francuske koja obuhvata 18% svih šuma u zemlji. U ovom trenutku obezbeđeno je preko 85,000 potpisa.

“Kroz „Ako ćeš ti i ja ću‟ kampanju „Sata za našu planetu“ ljudima iz svih sfera života i iz svih krajeva sveta je data moć da urade šta mogu – i kao pojedinci i kao zajednice – da bi obezbedili održivu budućnost planete. Rusija i njeni građani su pokazali kako se to može efektivno postići i za vreme simboličnog gesta „Sata za našu planetu“ i posle njega,” dodao je Ridlej.

Rusija nije jedina zemlja u kojoj su dostignuća u očuvanju prirode postignuta kroz „Sat za našu planetu“. U Ugandi, kreiran je prvi „Sat za naše šume“ kao važan prvi korak u borbi protiv krčenja 6,000 hektara šuma mesečno u zemlji. WWF Uganda je evidentirao blizu 2,700 hektara degradirane površine i postavio cilj da se ta područja zasade sa minimum 500,000 autohtonih stabala kao deo njihove kampanje „Sat za našu planetu“ 2013.

U Bocvani, bivši predsednik, gospodin Festus Mogae, obavezao se da u naredne četiri godine posadi milion autohtonog drveća kao deo njegovog „Ako ćeš ti i ja ću“ izazova i pokrenuo ga sadnjom 100,000 stabala u ozbiljno degradiranom području Južne Bocvane zvanom Gudhoup.

U Sjedinjenim Američkim Državama, blizu 35,000 izviđača je učestvovalo u „Satu za našu planetu“ 2012. kroz njihov projekat očuvanja energije, postavivši 132,141 energetski efikasnih sijalica u domove i mesne zajednice i eliminišući tako 77,553,119 funti emisije CO2, što je jednako količini CO2 koju dugotrajno ukloni iz atmosfere 7,495 ari posađenih stabala godišnje. I u Argentini, organizatori Sata za našu planetu i WWF saradnik Fondacija Vida Silvestre Argentina, organiziovali su hiljade učesnika u pomoći pri donošenju predloga zakona da se Banko Burvud proglasi za najveće morsko zaštićeno područje (MPA) u zemlji. Ukoliko uspeju u tome, 3.4 miliona hektara ovog MPA će podići nivo zaštite Argentinske ekskluzivne ekonomske zone sa 1% na 4%.

Znamenitosti koje će ove godine prvi put biti zamračene u akciji Sat za našu planetu su statue Male sirene u Kopenhagenu i statua Davida u Firenci. Ovo je takođe prva godina da će se i Tabla planina u Kejp Taunu naći u mraku tokom Sata za našu planetu, pošto je proglašena za jedno od sedam novih svetskih čuda.

Na dugačkom spisku očaravajućih znamenitosti koje će ugasiti svetla tokom Sata za našu planetu, nalaze se i Opera u Sidneju i most Harbor u Sidneju, prve građevine koje će se zamračiti još od početka akcije 2007. godine, pre nego što će znamenitosti širom Azije koje uključuju Tokio toranj, Taipei 101, Stadion Ptičije gnezdo u Pekingu, kao i Petronas kule u Kuala Lumpuru, proslaviti svoje aktivnosti za bolju planetu.

Na indijskom podkontinetu zamračiće se Indijski prolaz, u isto vreme kada će četiri sela u Madja Pradeš dobiti solarne lampe, prvi vid energije koju će koristiti. Sat za našu planetu nastavlja svoj put preko Bliskog istoka, gde će se najviša zgrada na svetu, kula Kalifa u Dubaiju, zamračiti na sat vremena, pre nego što Sat za našu planetu stigne u drevni grad Erbil u Iračkom Kurdistanu.

U Palestini, Sat za našu planetu će biti prva akcija u sektoru zaštite životne sredine koji se organizuje po dobijanju statusa države od strane UN. Svetla će biti ugašena na Trgu Al-Jundi i Trgu Palestine u Gazi. Sat za našu planetu će biti koordiniran i iz Gaze i sa Zapadne obale, a svetla će biti ugašena u Gazi, kao i gradovima Nablus, Vitlejem i Ramala.

Tunis ove godine zvanično učestvuje u „Satu za našu planetu“, odmah uz zamak Vaduz i palatu i zvaničnu rezidenciju princa od Lihtenštajna, jer Evropa i Afrika će se uključiti u događaj u isto vreme. Jedanaest gradova širom Tunisa će učestvovati u akciji gašenja svetla, a glavni događaj će biti na aveniji Habib Burgiba, istorijskom mestu gde su se održali prvi protesti koji su pokrenuli Arapsko proleće. Događaju će prisustvovati predsednik Tunisa Monsef Marzuki. Zidine Dubrovnika u Hrvatskoj, Ajfelova kula u Parizu i Brandenburška kapija u Berlinu će se takođe priključiti najvećoj svetskoj volonterskoj akciji za zaštitu životne sredine.

Bakingemska plata, most Tauer, Vestminsterska palata i Big Ben u Londonu biće glavne znamenitosti u Velikoj Britaniji koje će se naći u mraku. Posle toga, „Sat za našu planetu“ nastavlja svoj put preko Atlantskog okeana do Južne Amerike, sa proslavama u Peruu koje se organizuju od Pacifika do Anda i Amazona, kao i do još jednog od novih sedam svetskih čuda prirode – Ikvitos grada odakle počinje reka Amazon.

Najpoznatija obeležja Velike Jabuke, Tajms skver i Rokfeler centar, ugasiće svoja svetla uz najpoznatiji soliter u Njujorku – Empajer stejt. Svetla u Las Vegas Stripu kao i na Los Anđeles aerodromu i Nijagarinim vodopadima će takođe biti ugašena na sat vremena.

CN toranj u Torontu u Kanadi prigušiće svoja svetla šestu godinu za redom, s obzirom da je Toronto drugi grad po redu koji se priključio kampanji. Vankuver je proglašen za glavni grad „Sata za našu planetu“ u Izboru grada Sata za našu planetu (Earth Hour City Challenge), zbog svog sveukupnog holističkog i strateškog pristupa akcijama za ublažavanje klimatskih promena.

Kao otvorena kampanja, „Sat za našu planetu“ koristi socijalne medije za povezivanje globalne zajednice ljudi koji su inspirisani da promene svet u kom živimo. Redovno ažuriranje akcije „Sat za našu planetu“ možete pratiti od četvrtka 21. marta, na http://earthhour.org/live.

Sat za našu planetu 2013. će se odvijati od 20:30 do 21:30 časova u subotu 23. Marta.

Redovno ažuriranje akcije „Sat za našu planetu“ možete pratiti od četvrtka 21. marta na earthhour.org/live


Sat za našu planetu 2013.
© Earth Hour Global Enlarge
Subota, 23. mart 2013, od 20:30 časova.
© Earth Hour Enlarge
Svaki sat može da bude sat za planetu.
© EWS-WWF Enlarge