EU u svom izveštaju kritikuje angažman republike Hrvatske u zaštiti životne sredine



Posted on 22 October 2012  | 
WWF i nevladine organizacije pozivaju ministra Zmajlovića da zaustavi štetne projekte regulacije reka.

Zagreb, 22. oktobar 2012
– Poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Hrvatske za članstvo u EU, otkrio je značajne praznine u implementaciji zakonodavstva zaštite životne sredine Evropske unije. Konkretno, izveštaj kritikuje da studije Procene uticaja na životnu sredinu (Environmental Impact Assessment studies – EIA) nisu željenog kvaliteta, a time ni u skladu sa EU standardima. 

Nekvalitetna Procena uticaja na životnu sredinu omogućile su Ministarstvu za zaštitu životne sredine republike Hrvatske da sprovede niz destruktivnih aktivnosti regulacija reka. Rezultati izveštaja ukazuju na kritike koje su već izneli WWF, EuroNatur i hrvatske NVO, i odnose se na sedam štetnih projekata regulacije reka: Dunava, Drave, Mure, Save, Neretve i Omble.

NVO su u više navrata upozoravale da je više od 500 kilometara prirodnih reka u Hrvatskoj u opasnosti da bude pretvoreno u kanale. One tvrde da studije Procene uticaja nisu adekvatno odredile nivo uticaja na životnu sredinu, što se ne slaže sa zakonima EU. Ipak, Ministarstvo za zaštitu životne sredine republike Hrvatske odobrilo je pet od sedam projekata , a odluka o odobrenju preostala dva projekta i dalje se očekuje.

"Prema gledištu Evropske komisije, očigledno je da su svi ovi regulacioni projekti štetni po životnu sredinu i da nikada ne bi trebalo da budu odobreni od strane hrvatskog Ministarstva za zaštitu životne sredine. Zato apelujemo na ministra Mihaela Zmajlovića da ih odmah zaustavi", rekao je Arno Mohl, rukovodilac odeljenja za zaštitu slatkovodnih ekosistema u WWF-u.

"Uvereni smo da će uoči skorog pristupanja Hrvatske u EU ministar Zmajlović želeti da pokaže da se Hrvatska uklapa u ekološke standarde EU. Ohrabrujemo ga da iskoristi nalaze Evropske komisije i da zaustavi pritisak lobija za regulaciju reka. Voleli bismo da ga vidimo kao zagovornika za očuvanje jedinstvenih reka Hrvatske, umesto da dozvoljava njihovo dalje uništavanje. Hrvatske reke pripadaju našoj zajedničkoj, evropskoj, prirodnoj baštini", rekao je Mohl.

Problematično je i očekivanje odluke o propisu vezanom za 53 kilometara reke Dunav u graničnom području Hrvatske i Srbije, kao i regulisanje područja ušća Mure u Dravu, na mađarsko-hrvatskoj granici. Jedne od najvećih i najbolje očuvanih močvara i poplavnih šuma u Evropi predstavljaju stanište ugroženih vrsta kao što su: orao belorepan, crna roda i brodska kečiga, i od jula 2012. zaštićene su kao UNESCO rezervat biosfere "Mura-Drava-Dunav ". Pridruživanjem Austrije, Slovenije i Srbije, UNESCO rezervat biosfere obuhvataće pet zemalja.

Jedinstvene reke Hrvatske pružaju besplatne usluge ekosistema poput zaštita od poplava, prečišćavanje vode i ublažavanje klimatskih promena, i veoma su značajne za dobrobit ljudi. Ispravljanje i kanalisanje prirodnih reka bi masovno naškodilo već oštećenim rečnim predelima i dovelo bi do nepovratnog gubitka životinjskog i biljnog sveta.

Izveštaj Evropske komisije možete preuzeti sa sledećeg linka:
http://ec.europa.eu/enlargement/countries/strategi-and-progress-report/indek_en.htm
Park prirode Kopački rit
© Goran Safarek Enlarge