Više od 1,000 tigrova svedeno na kost i kožu u poslednjih deset godina



Posted on 09 November 2010  | 
Confiscated Siberian tiger skins.
© Vladimir ShumkinEnlarge
U protekloj deceniji zaplenjeno je najmanje 1.069 delova tela, tj. predmeta od tigrova u državama koje čine areal ove životinje, ukazuje poslednja analiza zaplena od strane mreže za praćenje trgovine divljim vrstama flore i faune – TRAFFIC (zajednički program WWF i IUCN – Svetska unija za zaštitu prirode).

Izveštaj „Sveden na kost i kožu“ ukazuje na činjenicu da je od januara 2000. do aprila 2010. godine zaplenjeno između 1.069 i 1.220 delova tela tj. predmeta od tigrova u 11 od 13 država u kojima se ova vrsta nalazi u prirodi, što u proseku predstavlja 104 do 119 životinja godišnje.

Među 11 država, Indija, Kina i Nepal rangirane su kao tri države sa najvećim brojem zaplena. Indija sa 276 zaplena ima daleko najveći učinak, što predstavlja između 469 i 533 jedinki tigra. Kina, sa 40, ima drugi najveći broj zaplena, tj. 116-124 jedinki tigra, dok Nepal ima 39 zabeleženih zaplena, ili 113-130 jedinki tigra, navodi se u izveštaju.

"S obzirom da pola svetske populacije divljih tigrova živi u Indiji, nije iznenađujuća činjenica da ova zemlja ima najveći broj zaplena. Iako veliki broj zaplena potencijalno ukazuje na visok stepen ilegalne trgovine ili pak na efikasnost mera kontrolu i nadzora prekogranične trgovine, najverovatnije je to kombinaciju oba faktora, što ipak istiće da populacije tigrova u Indiji se suočavaju sa velikim pritiskom lovokradica", izjavila je Pauline Verheij, vođa zajedničkog programa TRAFFIC i Programa za praćenje trgovine tigrovima WWF-a i autor izveštaja.

"Uzimajući u obzir da se beleže zaplene delova tela od više od 100 divljih tigrova godišnje, može se samo nagađati pravi broj životinja koje lovokradice ubiju svake godine za potrebe snabdevanja ilegalnog tj. crnog tržišta."

Jačanje kontrole i nadzora radi očuvanja populacija divljih tigrova je neophodno.

Delovi tigrova koji su zabeleženi u trgovini variraju od čitavih koža, kompletnih skeleta ili živih životinja, te do mesa, pojedinih kostiju, kandži, zuba, lobanja, penisa i drugih delova tela.

One se koriste od strane različitih kultura za dekoraciju, u tradicionalnim lekovima, čak i kao amajlije.

"Izveštaj pre svega pokazuje da se ilegalna trgovina tigrovima nastavlja uprkos znatnih i učestalih napora od strane vlada i organizacija u državama porekla i potražnje da se ilegalna trgovina suzbije," rekao je Mike Baltzer, vođa WWF inicijative “Živi tigrovi” (Tigers Alive Initiative).

"Jasno je da su dosadašnji napori za suzbijanje krivolova i ilegalne trgovine neefikasni ili nedovoljni da bi odvratili lovokradice i švercere", rekao je Baltzer. "Ne samo da rizici da budu sprečeni u krivolovu i kazne treba da budu znatno povećane , već zaplene i hapšenja takođe moraju biti propraćena brzim delovanjem tužilaštva i adekvatnim kaznama koje će odgovarati težini zločina počinjenim nad jedinkama ove ugrožene vrste.”

U izveštaju se takođe navodi očigledan porast broja zaplena Indoneziji, Nepalu, Tajlandu i Vijetnamu. Neke oblasti se ističu kao „vruće tačke“ u nezakonitoj trgovini, uključujući Nepal kao tranzitnu zemlju, Indijsko-Burmansku, Malezijsko-Tajlandsku, Burmansko-Kinesku i Rusko-Kinesku granicu. Pored toga, mnoge zaplene se realizuju 50 km od rezervata za tigrove, kao što su Zapadni Gats, Sundarbans i luk Teraia.

"Jake mere kontrole i nadzora same po sebi neće rešiti problem. Da biste očuvali tigrove u divljini, neophodno je smanjiti potražnja za delovima tela tigrova u ključnim zemljama u Aziji ", izjavio je Stiven Broad, izvršni direktor TRAFFIC.

Dosadašnji napori u sprovođenju aktivnosti kontrole i nadzora ukazuju na nedostatak političke volje među onima koji su odgovorni na nacionalnom i međunarodnom nivou za zaštitu tigrova od nezakonitog ubijanja i trgovine, zaključuju autori.

"Značajan pomak u posvećenosti je neophodan, gde sve zainteresovane strane moraju da udruže snage da bi stvorile dobro koordinisan i konstantan pritisak baziran na operativnim podacima, i tako sprečili uzrok problema koji preti da istrebi jednu od retkih i legendarnih vrstu sa planete na Zemlje ", kaže se u izveštaju.

U opadanju, ali ostaje nada...

Broj tigrova u divljini beleži oštar pad, izazvan kombinacijom krivolova i nelegalne trgovine samih životinja, zajedno sa gubitkom staništa usled širenja ljudskih populacija, kao i preteranim krivolovom drugih vrsta koje predstavljaju neophodan plen za tigrove. Pre sto godina oko 100.000 tigrova se nalazilo u divljini, dok se danas procenjuje da je ostalo samo oko 3.200 jedinki u divljini.

Izveštaj je objavljen uoči sastanka šefova vlada država u kojima žive tigrovi, na samitu posvećenom ovoj vrsti koji će se održati u Sankt Petersburgu, u Rusiji krajem novembra. Izveštaj je bio potreban zaizradu Globalnog programa za oporavak tigra, čiji je cilj da udvostruči broj tigrova u divljini do 2022. godine. Ovaj program će obuhvatiti veliki pritisak za sprovođenje Međunarodnog konzorcijuma o borbi protiv ilegalne trgovine ugroženim vrstama (ICCWC), koji obuhvata CITES, INTERPOL, Kancelariju Ujedinjenih Nacija za drogu i kriminal, Svetsku Banku i Svetsku Carinsku Organizaciju. Premijer Vladimir Putin biće domaćin Međunarodnog foruma za tigrove od 21. do 24. novembra i predstavnika svih 13 zemalja u kojima tigarovi još uvek žive u prirodi.

"Predstojeći samit je od vitalnog značaja za budućnost divljih tigrova, koja je vrlo neizvesna", rekao je Broad.

Saznajte više o tigrovima


Za dodatne informacije
Richard Thomas, Communications Co-ordinator, TRAFFIC. Tel: +44 1223 279068, mobile + 44 752 6646 216, email: Richard.thomas@traffic.org

Ian Morrison, Media Officer, WWF International. Tel: +41 22 364 9554, mobile: +41 79 874 6853 email: imorrison@wwfint.org



Confiscated Siberian tiger skins.
© Vladimir Shumkin Enlarge