Info za medije

24. MART, SINGAPUR: „Sat za našu planetu“ koji organizuje WWF je upravo dostigao još jedno rekordno dostignuće širom sveta, od Samoe sa jedne strane međunarodne datumske granice do Kukovog Ostrva sa druge, sa stotinama miliona učesnika koji su se ponovo ujedinili da pošalju jasnu poruku – mi smo odlučni da stvorimo održivu budućnost za našu planetu.

Događaj se odvijao u više od 7000 gradova i opština u više od 150 zemalja i teritorija, gde je zamračenje mnogih svetski najpoznatijih prirodnih i izgrađenih znamenitosti pozadina brojnim aktivnostima i inicijativama „posle sata“ koje sakupljaju uspehe za planetu na kojoj živimo.

„Ono što je najvažnije je da se broj zagovrnika „Sata za našu planetu“ koji učestvuju ili sami preduzimaju akcije stalno povećava,“ rekao je Endi Ridlej, direktor i suosnivač „Sata za našu planetu“. Sada, u svojoj sedmoj godini, 'Sat za našu planetu' sazreva od svog početka, kao događaja koji podiže svest ljudi u jednom gradu, do globalnog pokreta koji ne samo da poziva na promene već i učestvuje u njima.“

Ruski zagovornici, koji su prošle godine pomogli da se donese zakon protiv zagađenja priobalnih mora proizvodima od nafte koristeći „Ja ću ako ćeš i ti“ (I will If You Will) kampanju, su sada sakupili više of 100,000 potpisa za novu peticiju koja je usmerena zaštiti šuma; dok su partneri WWF-a i „Sata za našu planetu“ u Madagaskaru podelili 1000 šporeta na drva žrtvama februarskog ciklona Haruna, obezbeđujući tako značajnu uštedu oštećenim porodicama i u isto vreme smanjujući uticaj proizvodnje uglja i sakupljanja drvne mase na šume.

Od sela bez struje u Indiji koja su se prvi put osvetlila koristeći solarnu energiju, preko Libije gde su učesnici učestvovali u 80 km dugoj šetnji od Garijana do glavnog grada Tripolija da bi proslavili „Sat za našu planetu“ – ljudi iz svih sfera života i profesija su se neverovatno potrudili da podele sa drugima koliko im znači naša planeta i šta su sve spremni da urade da je zaštite.

"Tokom Sata za našu planetu, ljudi širom sveta, iz svih sfera života, su se okupili da izraze zabrinutost za dobrobit planete i da preduzmu akciju," reako je Džejms Lip, generalni direktor WWF-Internacional. "Inspirisan sam kada vidim njihovu posvećenost. Sat za našu planetu je stvorio globalnu zajednicu, i zajedno stvarno možemo da napravimo razliku."

Zemlje širom sveta su iskoristile „Sat za našu planetu“ kao sredstvo uključivanja dece u probleme životne sredine. Jedni od organizatora „Sata za našu planetu“ – Udruženje ljubitelja prirode (SOW) – nastavljaju da vode jednogodišnje edukativne programe o klimatskim promenama u školama širom Tajvana, time uključujući preko 70,000 učenika i volontera. Zelene škole u Indoneziji su takođe aktivno angažovane u kampanjama posle „Sata za našu planetu“, a „Sat za našu planetu“ je takođe korišćen da se promoviše Mreža škola za smanjenje emisije ugljenika koja uključuje lekcije o štednji energije u kurikulum škola pripojenih Bankok Metropoliten Autoritiju, u Tajlandu.

Sa pozivom na akciju da postanu generacija koja će zauvek promeniti našu planetu, ovogodišnji „Sat za našu planetu“ je obeležen javnim koncertima posvećenim mladima, kao platforma kroz koju će oni podeliti svoju strast za očuvanje životne sredine. Rep koncert u Bengaziju u Libiji, rok koncert u Pokari, drugom najvećem gradu u Nepalu, koncert u Kuala Lumpuru, glavnom gradu Malezije, nastupi u Hanoiju, Vijetnamu i besplatan rege šou u Kingstonu, Jamaika su među ključnim događajima koji su se održali širom sveta.

U Singapuru je kampanju dala ljudima opipljiv i jednostavan način da pomognu u smanjenju potrošnje energije u zemlji. Plesni podijum u potpunosti pokrenut kinetičkom energijom je generisao dovoljno energije za bioskop na otvorenom postavljenog naspram zamračenog Marina Beja.

Od svemira do Sudana, učesnici u događajima isključivanja svetla su bili povezani sa nebrojenim milionima ljudi uz pomoć snage moderne tehnologije i socijalnih platformi, da bi se ujedinili u zajedničkom cilju.

Kanadski astronaut Kris Hadfild je tvitovao slike iz svemira, iz svoje jedinstvene perspektive pogleda odozgo na gradove i prirodne lepote koji su usključili svetla u proslavi „Sata za našu planetu“. Ruski astronaut Roman Romanenko je takođe poslao video poruku iz svemira, pre nego što su se, Kremljin, zvanična rezidencija predsednika, i Crveni trg po prvi put obasjali tamom, u proslavi prošlogodišnjeg dostignuća iz oblasti zaštite životne sredine kada je donet zakon o zaštiti priobalnih mora Rusije od zagađenja naftom.

“Kada sam prvi put krošio na Internacionalnu svemirsku stanicu i video Zemlju iz svemira, bio sam zapanjen koliko lepo i krhko izgleda. Naša planeta je najvrednije blago koje imamo. Ona je naš dom i mi u potpunosti zavismo od nje. A njeno postojanje takođe zavisi od nas. Zavisi od našeg stava prema njoj i od toga kako koristimo njene resurse,” rekao je Romanenko sa Internacionalne svemirske stanice.

Šest najvećih kineskih socijalnih mreza sa dnevnim dnevnom posetom od 200 miliona ljudi su takođe ugasili svetla da bi podigli svest za „Sat za našu planetu“, dok je zvanični Instagram nalog iz njihovog štaba u San Francisku objavio sliku isključenja svetla opere u Sidneju koja je skupila više od 180,000 lajkova. Više od 36,000 slika „Sata za našu planetu“ su okačene na ovu platformu za razmenjivanje slika u vreme pisanja ovog teksta.

Najpoznatiji borac protiv aparthejda, Nelson Mandela, je bio jedan od prvih koji je tvitovao svoju podršku „Satu za našu planetu“ i poslao blagovremenu poruku upućenu mnogim akcijama pošumljavanja širom sveta povezanih sa „Ja ću ako ćeš i ti“ kampanjom „Sata za našu planetu“.

“Šume i drveće su uništeni upravo zato što su ljudi zavisni od njih kao izvorima energije. #NelsonMandela #EarthHour”, napisao je Mendela na svom tviter nalogu.

Države i teritorije koje su se prvi put uključile u „Sat za našu planetu“ uključuju Palestinu, Surinam, Ruandu i Tunis; gde su WWF, Nacionalna agencija za upravljanje energijom Tunisa i Izviđači Tunisa fokusirali proslave u Habib Burguiba aveniji, mestu začetka Arapskog proleća. Predsednik Tunisa, Moncef Marzuki, je inaugurisan tokom ovog događaja.

U poznate ličnosti koje su podržale akciju pre i za vreme „Sata za našu planetu“ spadaju Lajonel Mesi, Joko Ono, Amitab Bahčan, Alehandro Sanc, Imogen Hip i mnoge druge.

Kada je sat inspiracije stigao u Latinsku Ameriku, zvanični organizatori „Sata za našu planetu“ i WWF-u pripojena Fondacija Vida Silvestre u Argentini su proslavili svoju kampanju za sakupljanje podrške za donošenje predloga zakona da se 3,4 miliona hektara veliki 'Banko Burvud' proglasi za najveće morsko zaštićeno područje (MPA) u zemlji. Zaštita ovog karakterističnog morskog platoa od značaja za ribarstvo i ptice kao što su albatrosi, ceckonosice, i pingvini će više nego utrostručiti razmeru Ekskluzivne ekonomske zone Argentine pod zaštitom.

Po prvi put, WWF-ovo takmičenje gradova za „Sat za našu planetu“ je dostigao svetski nivo i imalo je 17 gradova finalista iz šest zemalja. Proglašen za prvi ikad Svetski glavni grad „Sata za našu planetu“, stručni žiri je jednoglasno prepoznao Vankuver zbog svojih inovativnih akcija protiv klimatskih promena i posvećenosti stvaranju prijatne i održive životne sredine za sadašnje i buduće stanovnike. Do 2020, Vankuver planira da sve nove zgrade posluju bez emisije ugljenika; građani će 50% putovanja prelaziti peške, biciklom ili javnim prevozom, a broj „zelenih“ poslova će biti udvostrušen.

Znamenitosti koje su učestvovale u „Satu za našu planetu“ uključuju Operu i Harbor most u Sidneju, Tokijski toranj, Taipei 101, Petronas Kule, Stadion Ptičije gnezo u Pekingu, Marina Bej Sends u Singapuru, Indijski prolaz, Kremljin i Crveni trg u Moskvi, najvišu zgradu na svetu Burž Kalifu, Crkvu Rođenja (mesto rođenja Isusa, Vitlejem), Table planinu, gradske zidine Dubrovnika, Ajfelovu kulu, Habib Burguiba aveniju, Akropolis, toranj u Pizi, Španske stepenice, Brandenburšku kapiju, Bakingemsku Palatu, Tauer most, Vestminstersku Palatu, Big Ben, Statuu Hrista Spasitelja, CN Toranj, Las Vegas Strip, Tajms skver, zgradu Empajer Stejt Bilding, Nijagarine vodopade i sedište Ujedinjenih Nacija u Njujorku.

„Sat za našu planetu“ 2014 će se održati u subotu, 29. marta 2014. godine.

Kako je protekao „Sat za našu planetu“ 2013 pogledajte na http://earthhour.org/live