Ilegalna trgovina

Such Radiated Tortoises were found for sale in Chatuchak Market, Bangkok, although their commercial ... rel=
Primerci kopnene kornjače (Astrochelys radiata), u nezakonitoj prodaji na pijaci Chatuchak u Bangkoku
© Martin HARVEY / WWF-Canon
Nekontrolisano i prekomerno korišćenje divljih vrsta životinja i biljaka druga je po redu pretnja za njihov opstanak u prirodi, odmah posle uništavanja staništa. Svake godine oko 25.000 primata, 3 miliona ptica, 10 miliona koža reptila i preko 500 miliona tropskih riba kupuje se ili prodaje širom sveta. Ovo su cifre koje predstavljaju statistički podatak samo za legalni deo trgovine.

Na žalost, ilegalna trgovina zaštićenim vrstama divlje flore i faune takođe je vrlo rasprostranjena pojava. Po procenama Interpola, godišnja vrednost ilegalne trgovine divljim vrstama na globalnom nivou iznosi između 7 i 10 milijardi američkih dolara, što je svrstava na drugo mesto u kategoriji kriminalnih aktivnosti na osnovu profitabilnosti, odmah iza trgovine drogom.

Glavna područja iz kojih se divljim životinjama ili delovima njihovih tela snabdeva nelegalno svetsko tržište jesu podsaharska Afrika, centralna i južna Amerika,  jugoistočna Azija. Više faktora utiče na pojavu ilegalne trgovine zaštićenim vrstama u ovim zonama: rasprostranjenost velikog broja retkih i zaštićenih vrsta u ovim područjima, nedovoljna opremljenost nadzornih organa, slaba kontrola granica i opšta loša ekonomska situacija. Sa druge strane, najveći broj potrošača, tj. najveća potražnja za primercima divlje flore i faune nelegalnog porekla postoji u Kini, SAD i Evropskoj uniji.

Najunosniji vidovi ilegalne trgovine divljim životinjama, njihovim delovima i derivatima su šverc slonovače, nosorogovog roga, kostiju tigra, vune ćiru antilope, medveđe žuči, živih primeraka egzotičnih ptica i gmizavaca. Uopšteno govoreći, potražnja za retkim biljnim i životinjskim vrstama svodi se na tri kategorije: za potrebe tradicionalne azijske medicine (TAM), kao komercijalni proizvodi i kao egzotični kućni ljubimci.

U Kini postoji velika potražnja za sirovim sastojcima poreklom od zaštićenih vrsta neophodnim za pripremu preparata TAM-e,– do te mere da su kupci spremni da plate po nekoliko hiljada dolara za jedan rog nosoroga ili za bocu vina koja sadrži tigrovu kost.

Potražnja za komercijalnim proizvodima koji predstavljaju delove tela retkih (zaštićenih) vrsta postoji vekovima; obezbeđivanje tih proizvoda odavno se tretira kao nelegalna aktivnost. Međutim, i danas postoji potražnja za, npr. rezbarenim kljovama slona ili šatuš šalovima od vune ćiru antilope, koji dostižu izuzetno visoke cene. Kože krokodila i krzna mnogih velikih mačaka koriste se za proizvodnju odeće i različitih ukrasnih detalja. Zbog retkosti i prirode takvih proizvoda, Sjedinjene Države i Evropska unija predstavljaju glavna tržišta. Isto važi i za ilegalnu trgovinu egzotičnim kućnim ljubimcima. Egzotične ptice, gmizavaci i primati su veoma traženi od strane kolekcionara i osoba koje priželjkuju jedinstvene kućne ljubimce, dok su trgovci divljim životinjama uvek spremni da im iste nabave nezakonitim putem. Takođe, ilegalna trgovina zaštićenim vrstama putem interneta je u porastu, i to predstavlja poseban izazov za nadzorne organe jer otvara nova tržišta.

Ilegalna trgovina divljim životinjama je složen proces, koji podrazumeva operativno organizovanje većeg broja ljudi. Prvi u lancu su lovokradice, koje se regrutuju, obučavaju, plaćaju i snabdevaju neophodnim sredstvima u zavisnosti od toga da li se traže živi ili mrtvi primerci. Roba mora biti prokrijumčarena od države porekla do države konačnog odredišta, što često podrazumeva višestruki prelazak državnih granica. Krijumčarenje može biti veoma složen i dugotrajan proces, i zato zahteva iskustvo, znanje i finansijska sredstva. Krijumčari zato često pribegavaju podmićivanju zvaničnika i službenika, kao i plaćanju organizovanih kriminalnih grupa za korišćenje puteva već uspostavljenih za krijumčarenje droge, oružja i ljudi.

Kada krijumčareni primerci divlje flore i faune stignu do krajnjeg odredišta, njihova vrednost je višestruko veća nego u državi porekla i kriminalcima donosi ogroman profit, koji opravdava rizike i troškove u vezi sa ilegalnom trgovinom. Kao i u ostalim slučajevima iz oblasti organizovanog kriminala, najveći deo profita ide pojedincima iz kriminalnih organizacija iza scene, dok pojedinci direktno uključeni u lanac krijumčarenja – od krivolovaca do švercera koji prenose robu – dobijaju vrlo mali procenat od ukupnog novca.

Kao i kod svake druge trgovine, potražnja je podstaknuta zahtevima i željama ljudi da poseduju primerke određenih divljih vrsta. Vrlo često se dešava da su populacije vrsta koje se nađu u ilegalnoj trgovini veoma ugrožene u prirodi. Pravilo „što je ređe, to je i skuplje“ važi i za divlje vrste, i zbog toga se često za pojedine primerke izdvajaju ogromne svote novca, što kriminalnim organizacijama daje dovoljno jak motiv da se bave ilegalnom trgovinom zaštićenim vrstama biljaka i životinja. Međutim, većina živih životinja koje se krijumčare ugine u toku transporta.

Više o CITES konvenciji, legalnoj i ilegalnoj trgovini zaštićenim vrstama možete pročitati u Priručniku za kontrolu prekograničnog prometa i trgovine zaštićenim vrstama.

 / ©: MŽSRPP
Priručnik za kontrolu prekograničnog prometa i trgovine zaštićenim vrstama

Minisatrstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije - Grupa za sprovođenje CITES konvencije, je uz pomoć CITES Sekretarijata, zajedno sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, izradilo publikaciju "Priručnik za kontrolu prekograničnog prometa i trgovine zaštićenim vrstama". Ova publikacija je pre svega namenjena jačanju svesti i kapaciteta nadzornih organa koji su zaduženi za sprovođenje nacionalnih propisa i odredbi CITES konvencije, poput carine, granične policije, inspekcije za zaštitu životne sredine, granične veterinarske i fitosanitarne inspekcije, ali i kao pomoćni materijal javnim tužilaštvima i sudovima koji su zaduženi za procesuiranje prekršaja i krivičnih dela iz ove oblasti.

WWF i TRAFFIC su u sklopu ove publikacije takođe dali svoj doprinos putem brojnih fotografija i podataka navedenih u tekstu priručnika.

Publikaciju možete preuzeti u elektronskoj formi ovde.

 / ©: Martin Harvey

Toco Toucan (Ramphastos toco)
 rel=
Toco Toucan (Ramphastos toco)
© José Luís Cartes

CITES

Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore - CITES (Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) je međunarodni sporazum između vlada država potpisnica. Cilj Konvencije je da se osigura da međunarodna trgovina primercima divljih životinja i biljaka, njihovim delovima i derivatima ne ugrozi opstanak istih vrsta u prirodi.

U cilju borbe protiv nekontrolisane trgovine najranjivijim vrstama divlje flore i faune, i radi uspostavljanja efikasne kontrole izvozno-uvoznih aktivnosti, na inicijativu IUCN, 1973. godine uspostavljena je CITES konvencija. Prema mestu osnivanja naziva se i Vašingtonska konvencija, a na snagu je stupila 1. jula 1975. godine

CITES Konvencija reguliše promet preko 33 hiljade vrsta životinja i biljaka. Spiskovi svih vrsta nalaze se u Dodacima I, II i III Konvencije i možete ih pregledati na internet prezentaciji CITES Sekretarijata. U Dodacima CITES Konvencije nalaze se, između ostalog, sve "velike mačke", svi primati, papagaji, aligatori, krokodili, ptice grabljivice, slonovi, nosorozi, kornjače, morske kornjače, mnoštvo egzotičnih gmizavaca, korali, orhideje, kaktusi i tropske biljke.

Kako CITES funkcioniše?

CITES funkcioniše tako što se divlje vrste životinja i biljaka svrstavaju u određene kategorije koje podležu različitim merama kontrole prometa i trgovine. Svaki tip uvoza, izvoza, ponovnog izvoza i unosa iz mora vrsta koje pokriva CITES Konvencija mora biti odobreno kroz sistem izdavanja i provere dozvola. Svaka država potpisnica Konvencije je dužna da odredi jedan ili više upravnih organa koji će upravljati izdavanjem dozvola i jedan ili više naučnih i stručnih tela za pružanje saveta i mišljenja o posledicama na datu vrstu usled trgovine.

Vrste zaštićene pod CITES Konvencijom navedene su u Dodacima I, II i III Konvencije.

Dodatak I sadrži vrste kojima preti iztrebljenje. Trgovina primercima ovih vrsta je dozvoljena samo u posebnim slučajevima.

Dodatak II sadrži vrste kojima direktno ne preti iztrebljenje, ali čija trgovina mora biti kontrolisana da bi se izbeglo eksploatisanje koje bi ugrozilo njihov opstanak.

Dodatak III sadrži vrste koje su zaštićene na teritoriji barem jedne dežave, koja traži od ostalih dražava potpisnica CITES Konvencije pomoć u kontroli prometa tih vrsta.

Primerak vrste koja se nalazi na Dodacima CITES Konvencije može da se uveze, izveze ili ponovno izveze iz države potpisnice samo ako ga prati odgovarajući dokument koji se predaje na uvid odgovarajućoj državnoj službi na graničnom prelazu. Postoje razlike u potrebnoj dokumentaciji kod država potpisnica Konvencije, zato je važno da se uvek provere nacionalni propisi, jer oni mogu biti restriktivniji od same Konvencije.

CITES u Srbiji

U Srbiji CITES konvencija se sprovodi kroz niz nacionalnih propisa, koji sadrže odredbe kojima su propisane određene mere koje su restriktivnije nego odredbe same Konvencije. Upravni organ za CITES u Srbiji je Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, dok postoji više naučnih i stručnih tela koja daju stručna mišljenja vezana za prekogranični promet.

Organi za kontrolu i nadzor su ključni za sprovođenje CITES konvencije i nacionalnih propisa. U Srbiji nadzor vrše inspekcija za zaštitu prirode, granična veterinarska i fitosanitarna inspekcija, carina, kao i granična i kriminalistička policija, Provera činjeničnog stanja, u smislu ispunjavanja određenih uslova, u nadležnosti je ovih službi, te im daje poseban značaj u sprečavanju ilegalne trgovine i kontroli toka legalne trgovine CITES vrstama.
 / ©: CITES
© CITES

CITES


Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

Grupa za sprovođenje CITES konvencije
(Upravni organ)
e-pošta:
cites@ekoplan.gov.rs
telefon: 011-31-21-624
web:
www.ekoplan.gov.rs/cites/

Republička inspekcija za zaštitu prirode
(Glavni nadzorni organ)
e-pošta:
inspekcija@ekoplan.gov.rs
telefon: 011-2287-343