Okeani, mora i obale

 rel=
Talasi. Tenerife, Kanarska ostrva, Španija.
© Anton Vorauer / WWF-Canon

Zemlja, naša vodena Planeta

Okeani prekrivaju 71% površine naše planete i čine do 95% prostora koji je pogodan za život.

Kotrljajući talasi, staklena mirnoća ili hladan led koje vidimo na površinama okeana kriju zadivljujuću raznovrsnost podzemnih svetova – od suncem obasjanih koralnih grebena do tamnih brazda abisala, od šuma džinovskog kelpa do zajednica školjaka grupisanih oko vrućih hidrotermalnih izvora, od plimskih mangrova do prostranog otvorenog okeana.
 / ©: WWF / Songpol Tippayawong
Novi koralni greben otkriven na Tajlandu u Februaru 2006.
© WWF / Songpol Tippayawong
Aerial view of an island in the Great Barrier Reef, Australia. rel=
Ptičija perspektiva ostrva Veliki koralni greben, Autralija.
© WWF-Canon / Martin HARVEY
Bogata biološka raznovrsnost

Život je nastao u okeanima i nastavlja da postoji u njihovim raznolikim staništima. S više od stotinu miliona vrsta – od najveće životinje koja je ikada živela na Zemlji, plavog kita, do najsitnijih bakterija – morska bioraznovrsnost daleko nadmašuje onu na kopnu. A nove vrste se otkrivaju stalno.

Ključna uloga za život na kopnu…

Okeani takođe imaju velik uticaj na nas, ljubitelje kopna. Oni proizvode 70% našeg kiseonika, apsorbuju toplotu i redistribuiraju tu toplotu širom sveta i tako imaju dominantni uticaj na svetski vremenski sistem.

…i veliki uticaj na ljudsku istoriju

Okeani su takođe imali veliki uticaj na ljudsku istoriju, kulturu i živote, a i dan-danas imaju. Hranimo se njihovim resursima, sunčamo na njihovim plažama, plivamo u njihovim talasima, ronimo u njihovim lepotama, šaljemo svoju robu i neobrađene materijale po njihovoj površini i eksploatišemo minerale i naftu sa njihovog bogatog dna. Retki su ljudi koji nisu na neki način pod uticajem okeana, čak i ako nikada u životu nisu imali priliku da ga vide uživo.

Peticija za očuvanje Velikog koralnog grebena

 / ©: WWF
Velikom koralnom grebenu, području UNESCO Svetske baštine u Australiji, i 6 milijardi dolara vrednom turizmu zasnovanom na lepoti ovog legendarnog prirodnog područja preti uništenje usled planova vlada Kvinskenda i Australije za izgradnju terminala za utovar uglja, povećanje špedicije i slabljenje zakona o zaštiti priobalnih zona.

Pridružite se milionima građana i potpišite peticiju kojom se traži od Odbora za Svetsku baštinu pri UNESCO da zaštiti Veliki koralni greben zbog svih ljudi na svetu kojima je do njega stalo! Preduzmite akciju u borbi za Greben - jednu od najznačajnijih bitki za zaštitu životne sredine koju je svet ikad video!

Priobalje – jedno od biološki najbogatijih područja na Zemlji

Samo 10% okeanskog okruženja čini priobalje. Uprkos tome upravo je ova zona dom za više od 90% morskih vrsta. Na primer, od 13.200 poznatih vrsta morske ribe, čak su 80% priobalne.

Zona obale ima najviše hranjivih materija od svog morskog okruženja. Zahvaljujući sunčevim zracima koji prodiru kroz plitke vode, biljke u moru mogu rasti, a morsko tlo dom je brojnim organizmima. Kao rezultat toga, razvio se veliki broj izuzetno produktivnih i složenih obalskih ekosistema.

Ne samo da u tim ekosistemima postoji velika raznovrsnost života, nego mnogi služe i kao mrestilišta za većinu vrsta koje nastanjuju otvoreno vode. Ti ekosistemi takođe štite obale od erozija koje izazivaju jake oluje, odnosno snažni talasi poput tsunamija.

Obale imaju i velik uticaj na ljude. Prema UN-u, oko 3,6 milijardi ljudi, odnosno 60% ukupne svetske populacije, živi u priobalju. Oko 80% svih turističkih mesta nalaze se u obalskom području. Većina dobara koje izvlačimo iz okeana, od ribe do ulja ili nafte, dolazi iz obalskih područja. Obalski ekosistemi takođe obezbeđuju brojne ekosistemske usluge koje pomažu ljudima širom sveta.
Mangrove reforested area. Philippines / ©: Jurgen Freund / WWF-Canon
Pošumljeno područje mangrova. Filipini.
© Jurgen Freund / WWF-Canon