Biodiverzitet

Image compilation showing 5 bear species to illustrate the diversity of life (biodiversity) rel=
Diverzitet medveda: Azijski crni medved (Ursus thibetanus), Medved sa naočarima (Termarctos ornatus), Sunčev medved (Helarctos malayanus), Polarni medved (Ursus maritimus), Panda (Ailuropoda melanoleuca)
© (l-r) Y.-J. REY-MILLET | Edward PARKER | Terry DOMICO | Fritz PÖLKING | Michel GUNTHER

Šta je biodiverzitet?

Najjednostavnije rečeno, biodiverzitet je raznolikost živog sveta na planeti.

Biodiverzitet na Zemlji danas čine milioni različitih bioloških vrsta, koje su proizvod četri milijarde godina evolucije.

Sama reč “biodiverzitet” je relativno nova, ozvaničena je u 1985. godini spajanjem dve reči, biološki diverzitet.

Na simpozijumu 1986. godine, nakon izdavanja knjige BioDiversity (Wilson 1986), čiji uredenik je biolog E. O. Wilson, generalno je prihvaćeno korišćenje ove reči i njenog koncepta.

I dok su političari, naučnici i zaštitari prirode postajali sve više zainteresovani za stanje planete i neverovatne složenosti živog sveta, svi su se polako navikli na ovu novu reč.

Ali, zašto se uopšte bavimo temom biodiverziteta?

Odgovor je jednostavan. Svet je, u poslednjh nekoliko decenija, počeo da gubi vrste i staništa sa sve rastućom i zabrinjavajućom brzinom.

Zašto?

Najviše zbog ljudskih aktivnosti.

Koliko vrsta gubimo?

Vrlo je teško odgovoriti na ovo pitanje, jer u suštini mi ne znamo konačan broj vrsta koji postoji na planeti, jer se nove vrste pronalaze svakodnevno.

"Naučnici su bili iznenađeni pronalaskom ogromne količine raznolikosti insekata u tropskim šimama 1980. godine. U jednom istraživanju, na samo 19 stabala u Panami, 80% od 1,200 vrsta tvrdokrilaca koje su pronađene bile su nepoznate nauci... Začudžujuće je da naučnici imaju više podataka o broju zvezda u našoj galaksiji, nego o broju vrsta na planeti Zemlji." WRI

Pa ako ne znamo koliko vrsta ukupno postoji na planeti, kako onda možemo da znamo tačnan broj vrsta koji gubimo?

Ipak postoji veliki broj podataka koji ukazuju da trenutno stanje nije uopšte dobro…

Da bi ilustrovali nivo gubitka biodiverziteta sa kojim se suočvamo, proćićemo kroz kratku naučnu analizu…

• Ubrzan gubitak vrsta koji vidimo danas je od 1000 do 10000 puta veći nego prirodni tok izumiranja vrsta*, upozoravaju stručnjaci.

• Stručnjaci procenjuhu da između 0.01 i 0.1% celokupnog broja vrsta isčezne svake godine.

• Ako za primer uzmemo da je niža procena ukupnog broja vrsta tačna - tj. da postoji oko 2 miliona različitih vrsta na našoj planeti** - onda se između 200 i 2,000 slučajeva isčezavanja vrsta desi na godišnjem nivou.

• Ali ako je viša procena broja vrsta tačna – tj. da postoji 100 miliona različitih vrsta na planeti – onda između 10,000 i 100,000 vrsta isčezne svake godine.

* Stručnjaci koriste termin “background extinction rate”, što je u suštini tok izumiranja vrsta koji bi se odvijao kad ljudi ne bi bilo na planeti.

** Između 1.4 I 1.8 miliona vrsta je već naučno identifikovano.

Za razliku od masovnih izumiranja koja su bila prouzrokovana zbivanjima iz geološke istorije naše planete, izumiranje o kojem govorimo ovde, skoro je isključivo odgovorna jedna vrsta - naša.

Ovo se često naziva “šesti talas izumiranja”, uzimajući u obzir pet već poznatih talasa izumiranja u geološkoj istoriji.

 / ©: OM Ogilvy
Napravi mesta za prirodu - WWFDCP (Srbija)
© OM Ogilvy
 / ©: IYB 2010
2010 Međunarodna Godina Biodiverziteta
© IYB 2010

Godina biodiverziteta


Ujedinjene Nacije su proglasile 2010. godinu za međunarodnu godinu biodiverziteta, i ljudi širom sveta rade na zaštiti ovog nezamenljivog prirodnog bogatstva i na smanjenju gubitka biodiverziteta.

Međunarodna godina biodiverziteta je jedinstvena prilika za podizanje nivoa svesti o vitalnoj ulozi biodiverziteta u održavanju života na Zemlji.

Shvatam da postoji problem koji se zove “gubitak biodiverziteta”, ali kakav će to uticaj imati na mene?

Biološka raznovrsnost je resurs od kojeg porodice, zajednice, nacije i buduće generacije zavise. To je veza između svih organizama na planeti, spajnje ekosistema u kojem sve vrste imaju svoju ulogu. Drugim rečima, to je mreža života.

Prirodne resurse naše planete čine biljke, životinje, zemljište, voda, atmosfera, čak i sami ljudi! Svi zajedno činimo deo ekosistema naše planete, što znači da ako postoji kriza biodiverziteta, naše zdravlje i sredstva za život će se takođe naći u opasnosti.

Količina i tempo kojim trenutno koristimo prirodne resurse naše planete prevazilazi održivost sa čitavih 25%. Direktan efekat ovakvog odnosa prema prirodnim resursima je jak pritisak i izazivanje opsanosti na vrste, staništa i lokalne zajednice (kao primer navodimo, gubitak pristupa čistoj i pitkoj vodi).

Biodiverzitet temelj zdravlja planete i ima direktan uticaj život svih nas.

Jednostavno, smanjenje biodiverziteta znači suočavanje miliona ljudi sa budućnošću u kojoj su zalihe hrane podložnije bolestima i štetočinama, i gde čista i pitka voda neće biti česta pojava ili je uopšte neće ni biti dovoljno.

Za ljudsku vrstu to je zaista zabrinjavajuća prognoza.
 / ©: iStockPhoto / iScream Creative
Dodo (Raphus cucullatus) je izumrla vrsta ptice neletačice, koja je bila endemična za ostrvo Mauricijus. Iz porodice golubova, ova vrsta se hranila voćem i gnezdila na tlu. Izumiranje krajem 17. veka je prouzrokovan dolaskom čoveka na Mauricijus 1598. godine.
© iStockPhoto / iScream Creative

Dodo

Dodo (Raphus cucullatus) je izumrla vrsta ptice neletačice, koja je bila endemična za ostrvo Mauricijus. Iz porodice golubova, ova vrsta se hranila voćem i gnezdila na tlu. Izumiranje krajem 17. veka je prouzrokovan dolaskom čoveka na Mauricijus 1598. godine.
© WWF Russia / Vasilii Solkin © Vivek Raj Maurya © Staffan Widstrand / WWF Canon © Martin HARVEY / WWF-Canon © WWF Madagascar / Martina Lippuner © Wild Wonders of Europe /Staffan Widstrand / WWF © WWF-Canon/Gerald S. Cubitt © © Brian J. Skerry / National Geographic Stock / WWF © David Rouge © Wild Wonders of Europe /Staffan Widstrand / WWF © WWF / Wayne Harris © James W. Latourette / WWF-Canon © Mauri RAUTKARI / WWF-Canon © WWF-Canon / Martin HARVEY © Martin Harvey / WWF-Canon © naturepl.com/Andy Rouse / WWF

Usluge ekosistema

Termin “usluge ekosistema” obuhvata veliki broj stvari koje mi dobijamo iz prirode, često bez razmišljanja o posledicama naših postupaka.
Pod usluge ekosistema možemo navesti vodu, stvaranje i zaštita obradive zemlje, apsorpcija i razgrađivanje zagadljivih materija, klimatska stabilnost i sprečavanje prirodnih nepogoda.

Koliko vrede usluge ekosistema na globalnom nivou?

Na osnovu izveštaja IUCN-a (Svetske unije za zaštitu prirode), novčana vrednost proizvoda i usluga ekosistema se procenjuje da dostiže 33 triliona američkih dolara godišnje.

U ciframa to izgleda ovako: US$ 33.000.000.000.000

Bruto domaći proizvod (BDP) Sjedinjenih Američkih Država za celu 2008. godinu je bio samo 14.4 triliona američkih dolara. Za Evropsku Uniju u istoj godini, BDP je bio 14.94 trilliona američkih dolara.

Ali nije sve u novcu, jovde se radi i o ljudskim životima
.

Širom sveta, mi koristimo oko 60,000 različitih vrsta biljaka za proizvodnju tradicionalnih i savremenih lekova.

Takođe, tu je i pitanje snabdevanja hranom.

• Okot 100 miliona tona morskih i slatkovodnih vrsta se lovi godišnje, uključujućo ribe, mekušce i rakove.
• Divljač je vrlo bitan izvora hrane u određenim državama, naročito u siromašnijim i nestabilnim krajevima planete.

WWF je pripremio brojne izveštaje pod nazivom Argumenti za zaštitu. Ovi izveštaji ukazuju na činjenicu da mi ni ne možemo da kupimo ovakve usluge, ali ih nam priroda ipak obezbeđuje gratis. Jedini uslov za besplatno pružanje ovakvih usluga je da se vodi računa da se ne narušava priroda.

Proizvodi i usluge ekosistema

* Obezbeđivanje hrane, goriva i vlakana

* Pružanje skloništa i građevinskog materijala

* Prečišćavanje vazduha i vode

* Detoksifikacija i razlaganje otpada

* Stabilizacija klime na planeti

* Ublažavanje negativnih efekata poplava, suša, temperaturnih ekstrema i vetrova

* Stvaranje i obnavljanje plodnosti zemljišta

* Oprašivanje biljaka

* Kontrola bolesti i štetočina

* Održavanje genetskih resursa kao ključni doprinos raznolikosti useva i rasa stoke, lekova i drugih proizvoda

* Kulturne i estetske vrednosti

* Mogućnost prilagođavanja promenama