Izveštaj o živim šumama

 rel=
WWF-ov Izveštaj o živim šumama
© © naturepl.com /Anup Shah / WWF
Tokom 2011. godine, koja je proglašena Međunarodnom godinom šuma, WWF je objavio "Izveštaj o živim šumama" kao rezultat jednogodišnjih razgovora s partnerima, donosiocima odluka i poslovnim sektorom o tome kako zaštititi, očuvati, održivo koristiti i upravljati svetskim šumama u 21. veku.

 rel=
Karta pokazuje pošumljena područja u 2000. godini.
© © WWF / IAASA

2000. godine svet je otprilike ovoliko bio bogat tropskim šumama.

 rel=
Karta prikazuje pošumljenost 2100. godine, ako nastavimo da krčimo šume koliko ih je bilo pokrčeno tokom 2010. godine u svetu.
© © WWF / IAASA
Ukoliko ništa ne preduzmemo i nastavimo da krčimo šume kao što to činimo danas, do 2100. godine ostaće nam ovoliko šuma.
WWF je predložio novu metodu krčenja šuma kojom bi razlika između količine šuma koje se iskrče ili degradiraju i pošumljenih područja bila jednaka nuli (ZNDD – zero net deforestation and forest degradation).

To bi bila osnovna svetska referentna tačka za izbegavanje opasnih klimatskih promena i zaustavljanje gubitka biološke raznovrsnosti.


ZNDD: Što to zapravo znači?

Da biste razumeli šta ZNDD znači u praksi, WWF je u saradnji s Međunarodnim institutom za primenjene analize sistema (IIASA International Institute for Applied Systems Analysis) razvio Model šuma. Taj model dozvoljava nam da istražujemo različite scenarije korišćenja zemljišta u svetu. On računa efekat raznih faktora poput porasta stanovništva ili potrošačku potražnju i opisuje moguće posledice na ključna područja poput proizvodnje hrane, klimatske promene, biološku raznovrsnost, cene proizvoda ili poljoprivredni razvoj.

• Moguće je postići ZNDD do 2020. boljim upravljanjem i efikasnijom upotrebom obradivih površina koje nisu pokrivene šumama. Ukoliko u tome ne uspemo, prekomerno ćemo iskorištavati vredne šume.

• Održavanje ZNDD-a posle 2030. godine, kada se očekuje značajan porast populacije i dohodaka, zahteva da šumarstvo i poljoprivreda proizvode više, a da pritom koriste manje zemljišta i vode, te nove obrasce potrošnje koji zadovoljavaju potrebe siromašnih, dok se rešavaju otpada i prekomerne potrošnje. Uz takve promene, ZNDD se može održavati bez stvaranja nedostataka u hrani, drvetu, biorazgradivim materijalima ili bioenergiji.

• Odlaganje ZNDD-a do 2030. godine ili preduzimanje nekih „polovnih mera“ dovelo bi do velikih i nepovratnih gubitaka u biološkoj raznovrsnosti i uslugama ekosistema. Da bismo sprečili nastavak klimatskih promena moramo rešavati problem emisija uzrokovanih krčenjem i gubitkom šuma. Što duže odlažemo primenu ove metode, njena primena će biti sve teža.


 / ©: Brent Stirton/Getty Images
Treba zaštiti šume širom sveta.
© Brent Stirton/Getty Images

WWF želi budućnost  u kojoj globalni ekološki otisak čovečanstva ostaje unutar Zemljinih ekoloških kapaciteta i gde su prirodni resursi planete jednako raspodeljeni.

Ljudi svuda mogu da imaju srećan i zdrav život, koristeći svoj deo Zemljinih resursa, ostavljajući dovoljno prostora za biljni i životinjski svet i prirodne krajolike. Verujemo da šume čine vitalan doprinos toj našoj viziji. Zbog toga
moramo zaustaviti prekomerno krčenje i degradaciju šuma.

 Zaštita šuma je moguća i hitna!

Međutim, ona neće biti jednostavna. Suočavamo se s nekim neprijatnim izborima i kompromisima, a WWF ne zna sve odgovore.

Pitanja postavljena u Izvještaju o šumama mogu poslužiti nekoj drugoj generaciji, a na nama je da počnemo odmah da delujemo.