Koji su uzroci klimatskih promena?

Šta izaziva klimatske promene?

Zemlja je sasvim posebna planeta - dovoljno je blizu Sunca da prima neophodnu toplotu, a dovoljno daleko da ne bude spaljena. Ona se nalazi na takvoj udaljenosti od Sunca gde su uslovi baš onakvi kakvi treba da budu za život koji poznajemo.

Kako bi se ovi pravi uslovi održavali, Zemlja je umotana u sloj gasova „staklene bašte“. Ovaj sloj kao ćebe održava Zemljinu kuglu toplom, štiteći ga od hladnog univerzuma - ova pojava je poznatija kao efekat staklene bašte.

Iako  nije najmoćniji gas staklene bašte, ugljen-dioksid je glavni pokretač efekta staklene bašte....  ovde nastaje problem.

Uzrok klimatskih promena je neograničeno sagorevanje fosilnih goriva-uglja, nafte i prirodnog gasa - što su takođe i uzročnici oslobađanja CO2 u atmosferu u sve većoj meri.

Zbog ovoga, sloj gasova staklene bašte oko Zemlje postaje deblji, što čini Zemlju sve toplijom.

Razlog što to radimo je da zadovoljimo našu potrebu za energijom. Međutim, zahvaljujući ljudskoj inventivnosti, sada postoje pametniji načini za stvaranje energije.
 O ugljen-dioksidu

CO2 može biti bezazlen kada ga rastvorimo u piću, on dodaje mehuriće mineralnoj vodi, bezalkoholnim pićima i šampanjcu. Međutim, kada imamo viška CO2 u atmosferi, onda može izazvati neizrecivu štetu.

Odakle dolazi CO2?

Ukoliko mislimo na fosilna goriva - glavni problem je ugalj. Drugi problem je rasipanje energije. Ukoliko mislimo na industrijske grane, glavni krivac za emisiju ugljen-dioksida jeste proizvodnja električne energije - elektroprivreda.
 / ©: Andrew KERR/ WWF-Canon
Frimmersdorf termo elektrana na ugalj (lignit) je rukovođena od strane RWE. Nalazi se blizu Grevenbrojha u Nemačkoj. Prema WWF studiji, ova termo elektrana je drugi najgori zagađivač klime u Evropi.
© Andrew KERR/ WWF-Canon

Ugalj je glavni krivac

Najveći zagađivač klime je energetski sektor, a on generiše 40% celokupne električne energije iz uglja. Nama je potrebna struja, ali kad se uzmu u obzir stvarni troškovi stvaranja uglja, postoje mnogo bolji načini da se ona dobije. Zauzvrat, CO2 nastavlja da zagreva Zemlju i predstavlja pretnju bez presedana za našu planetu i životnu sredinu.
Prema mišljenju Međunarodne agencije za energiju, energetski sektor je odgovoran za 37% svih veštački stvorenih CO2 emisija. To stvara oko 23 milijardi tona CO2 godišnje, što znači, više od 700 tona CO2 u sekundi.

Proizvodnja električne energije sagorevanjem fosilnih goriva, posebno teškog uglja, ima veći uticaj na atmosferu nego bilo koja druga ljudska aktivnost. 

Ugalj je najdostupnije fosilno gorivo na svetu.

Odvikavanje čovečanstva od korišćenja uglja neće biti lako. Procenjeno je da 2 milijarde ljudi nema pristup domaćoj električnoj energiji, a nadoknadive rezerve uglja postoje u oko 70 zemalja, prema podacima Svetskog instituta za ugalj (the World Coal Institute), industrijske lobi grupe (one najveće su u SAD, Rusiji i Kini). Ugalj se smatra jeftinim oblikom energije.

Ipak, ugalj nije jeftin, ukoliko uzmemo u obzir sve što plaćamo. 

Prava cena uglja se ne može proceniti nijednim završnim računom, osim životima i zdravljem ljudi i ekosistema. Kada bi mogli da se izračunaju stvarni troškovi zagađenja i klimatskih promena, verovatno bi preko noći prestalo korišćenje fosilnih goriva.

Previše vlada subvencioniše proizvodnju uglja i to krivi sliku o energetskom tržištu. OECD zemlje (http://www.oecd.org) podržavaju svoju proizvodnju uglja sa neverovatnih 30 milijardi dolara godišnje.

Mnogo čistije obnovljive energije je sputano u njihovoj sposobnosti da se takmiče sa prljavim gorivom, koje se subvencioniše. Političari imaju moć da ukinu subvencije za fosilna goriva, ili još bolje da ih preusmere na obnovljive izvore energije.

Kada se prava cena troškova uzme u obzir, obnovljivi izvori energije izgledaju kao najbolja opcija za čistu i održivu budućnost.