Inicijativa za održive HE u Dinarskom luku

 rel=
Brana Jablanica na reci Neretvi
© Michel Gunther / WWF-Canon

WWF DASHI projekat

Kako bi se umanjile negativne posledice postojećih i planiranih hidrocentrala na području Dinarida, WWF Mediteran je u 2011. godini pokrenuo projekat DASHI - Inicijativa za održivu hidroenergiju u Dinarskom luku.

U svetlu rasta broja hidrocentrala i brana na mnogim rekama u regionu, DASHI projekat je od neizmerne važnosti za dugoročno očuvanje slatkovodnih ekosistema u Dinarskom luku.

Cilj projekta je postizanje promene načina kako su hidroenergetski projekti zamišljeni, planirani i odobreni u državama Dinarskog luka.


Dugoročni ciljevi projekta DASHI su:
  • Ublažavanje posledica najveće prijetnje slatkovodnim ekosistemima Dinarskog luka – razvoja hidroenergije;
  • Zaštita i očuvanje najvažnijih staništa u prioritetnim slivovima;
  • Prepoznavanje održive hidroenergije kao normalne prakse u razvoju hidroenergije u regionu.

Do brzog razvoja novih hidroenergetskih projekata u regionu Dinarskog luka došlo je zbog kombinacije domaćih potreba, ekonomskih poteškoća u kojima se izvoz energije sagleda kao važan izvor dodatnih prihoda, dostupnost sredstava stranih investitora i financijskih institucija, kao i obilnih vodnih resursa.

WWF ne želi samo da reaguje na velike projekte u izgradnji ili u razvoju, već i da utiče na način na koji vodni menadžeri donose odluke, investitori ulažu i civilno društvo učestvuje u procesu donošenja odluka – danas i u budućnosti.

Cilj WWF-a je da do kraja 2013. godine zaštiti prioritetna staništa u Dinarskom luku od uništenja usled razvoja hidroenergije, i da razvije dinamičan i aktivan civilni pokret za zagovaranje održivih praksi u razvoju hidroenergije u Dinarskom luku.

 Nameravamo da reagujemo na velike projekte u izgradnji ili u razvoju i da utičemo na način na koji vodni menadžeri donose odluke, investitori ulažu i civilno društvo učestvuje u procesu donošenja odluka – danas i u budućnosti.

Francesca Antonelli, direktor WWF programa za slatkovodne ekosisteme

VODIČ ZA INVESTITORE U ODRŽIVU HIDROENERGIJU U DINARSKOM LUKU

 / ©: WWF
 

Prioritetna staništa

  • Hutovo blato: zahvaljujući svojoj izvanrednoj biološkoj raznovrsti, Park prirode Hutovo blato je na međunarodnom nivou priznat kao močvara od izuzetne vrednosti, u skladu s Ramsarskom konvencijom. Područje Hutovog blata osigurava pročišćavanje vode za celi donji tok Neretve. Ono takođe ima ključnu ulogu u sprečavanju salinizacije podzemne vode u donjem delu sliva. Hutovo blato je već u ovom trenutku pod velikim pritiskom nedostatka vode, jer na reci Neretvi i Trebišnjici postoji već 10 hidroelektrana, a u budućnosti je planirana izgradnja još sedam velikih. Takođe, postoji plan za transfer vode iz takozvanog »Gornjeg horizonta«, koji bi još dodatno smanjio priliv vode u Hutovo blato.
  • Skadarsko jezero: najveće jezero na Balkanskom poluostrvu i Ramsarsko područje, koje sa močvarama koje ga okružuju, stvara kompleksna staništa, koja omogućuju visoku raznovrsnost biljnog i životinjskog sveeta. Jezero predstavlja i jedno od najvažnijih ribljih i ptičjih staništa u regionu Mediterana. Na ovom lokalitetu zabeleženo je preko 280 vrsta ptica i 50 vrsta riba. I Crna Gora i Albanija planiraju izgradnju novih infrastrukturnih objekata unutar sliva jezera, uključujući hidroelektrane, regulacije i sisteme odvodnjavanja, što će najverovatnije uticati na nivo vode i izmenu jedinstvenog močvarnog ekosistema Skadarskog jezera.
  • Livanjsko polje: 46,000 hektara veliko kraško polje je jedno od najvećih na svetu. Nedavno proglašeno kao Ramsarsko područje, Livanjsko polje je u stvari kombinacija močvara, važnog staništa za ptice, i tresetišta i livada u kojima su nastanjene endemske i retke vrste. Najveća promena u hidrologiji Livanjskog polja dogodila se 1974. godine izgradnjom hidroelektrane Orlovac i dvanaest kilometara dugog tunela, koji je omogućio skretanje vode u hidroelektranu u Hrvatskoj. U okviru ovog projekta predviđena je i druga faza, koja može dovesti do presušivanja izvora i kraških jama u severozapadnom delu polja – i to u potpunosti. Uticaj na vrste i staništa koja zavise od ovih izvora može biti poguban, a uticaj skretanja sve vode bi se video i u snabdevanju rezervoara vode za piće na Cetini u Hrvatskoj.