EU podržava energetske projekte štetne po ljude i životnu sredinu na Zapadnom Balkanu



Posted on 31 October 2013  | 
NVO ističu da je EU odobrila izbor projekata koji su u sukobu sa ciljevima EU u oblasti zaštite biodiverziteta i smanjenja emisija CO2.
© Global Warming Images - WWF/Cannon Enlarge
Beograd, 31. oktobar - Nevladine organizacije iz celog regiona izrazile su ozbiljnu zabrinutost oko liste 35 prioritetnih energetskih projekata Energetske zajednice usvojene prošlog četvrtka na sastanku u Beogradu. Odluka EU da podrži projekte koji su u sukobu sa ciljevima EU u oblasti zaštite prirode i klime, ozbiljan je udarac verodostojnosti EU kao pozitivne snage za zaštitu životne sredine i zdravlja ljudi u zemljama zapadnog Balkana - smatraju nevladine organizacije.

Većina odobrenih projekata su ekološki i društveno štetni projekti elektrana na ugalj i velikih hidroelektrana. Nevladine organizacije ističu da je EU odobrila izbor projekata koji su u sukobu sa ciljevima Evropske unije u oblasti zaštite biodiverziteta i smanjenja emisija CO2.

„U momentu kada se države u regionu nalaze u prelomnom trenutku svog budućeg energetskog razvoja koji treba da omogući veću energetsku sigurnost i stane na kraj energetskom siromaštvu, EU šalje pogrešne i čak štetne signale. Time što je prihvatila projekte koji će imati velike negativne posledice na životnu sredinu i biodiverzitet, ali i na ekonomiju u vidu neizdrživih dugova, u velikoj meri onemogućila je održivi razvoj ovih država“, izjavio je Kalmar Zvezdan iz CEKORa.

„Vrlo je razočaravajuće da je telo koje podržava EU kao prioritetne projekte odabralo one koji su u direktnom sukobu sa dugoročnim klimatskim ciljevima Evropske unije i koji ugrožavaju zdravlje lokalnog stanovništva, uključujući tri elektrane na lignit – Kolubara B i Nikola Tesla B3 u Srbiji, te Kosova e Re na Kosovu*“, dodala je Pipa Galop iz CEE Bankwatch Network.

Razvoj i implementacija odabranih projekata Energetske zajednice biće prioritet tokom narednih godina, a finansiranje i bi trebalo da bude obezbeđeno od strane EBRD-a i EIB-a. Problematično je da su neki od projekata usmereni isključivo na izvoz električne energije umesto zadovoljavanja domaćih potreba, dok će drugi produžiti zavisnost regiona od uglja.

„EU komesar Otinger podržava projekte koji preusmeravaju čistu energiju iz Balkana na EU tržišta, ostavljajući naše građane sa posledicama prljavog uglja. Iskreno se nadamo da ovo nije početak nove energetske strategije EU, koja koristi lokalne resurse država kandidata za ispunjavanje vlastitih ciljeva u oblasti obnovljivih izvora energije“, rekao je Geret Tankosić Keli iz SEE Change Net.

Nevladine organizacije pozivaju EU i posebno komesara Otingera da obezbedi da se pitanja životne sredine i zdravlja ljudi uzmu ozbiljno u odlukama oko razvoja energetske infrastrukture u regionu. „Predstavnici Energetske zajednice izjavili su da će projekti koji ne ispunjavaju standarde EU biti izbrisani s liste prioritetnih projekata, i držaćemo za reč komesara Otingera i predsednika Baroza da se to obećanje i ostvari“, zaključuju nevladine organizacije.

Među najkontroverznijim projektima su:

Hidroelektrane Dabar i Dubrovnik II, BiH i Hrvatska
Izgradnja novih hidroelektrana u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (HE Dabar i HE Dubrovnik II) je vrlo složen prekogranični projekat koji prikuplja vodu iz sliva Neretve i Trebišnjice te ih preusmerava na obalu, zaobilazeći područja koja obično dobijaju te vode preko podzemnih veza. Ako budu realizovani u trenutnom obliku, ovi projekti će povećati zaslanjivanje na području delte Neretve i ugroziti poljoprivrednu proizvodnju u regiji, te izazvati presušivanje Parka prirode Hutovo Blato, močvare zaštićene Ramsarskom konvencijom i jednog od najvećih staništa ptica selica na Balkanu.

Termoelektrana na lignit Kolubara B, Srbija
Izgradnja nove termoelektrane na lignit sa snagom 750 MW planirana je u zapadnoj Srbiji kako bi se iskoristile rezerve uglja u basenu Kolubare. Termoelektrana će godišnje prouzrokovati million tona dodatnih emisija CO2, dok će ukupne godišnje emisije tog postrojenja premašiti 8 miliona tona, količina koja predstavlja otprilike 25 % ukupnih emisija CO2 trenutne proizvodnje energije u Srbiji.

Vetropark Dajc - Velipojë, Albanija
Albansko Ministarstvo za zaštitu životne sredine u više je navrata odbilo dati dozvolu za projekat jer se vetropark nalazi u Ramsarskom području u blizini Skadarskog jezera. Vetropark ne doprinosi razvoju obnovljivih izvora energije u Albaniji ili unutar elektroenergetskog sistema Energetske zajednice, i nije namenjen zadovoljavanju domaćih potreba po održivoj energiji nego za izvoz energije u Italiju.

Hidroenergetski sistem na Drini, BiH/Srbija/Crna Gora
Hidroenergetski sistemi Gornja i Srednja Drina koje čini ukupno 7 hidroelektrana ozbiljno će ugroziti hidrologiju predivne reke Drine, uključujući i neke od najvrednijih područja biološke raznolikosti poput reke Tare i njenog kanjona. U isto vreme, ovi projekti će imati nepopravljive negativne uticaje na lokalne zajednice koje žive pokraj rijeke. Lokalna i nacionalna ekonomija neće imati velike koristi od energije proizvedene u tim hidroelektranama jer će se većina energije izvoziti u Italiju, još posebno u slučaju hidroelektrana na Srednjoj Drini.

Dalekovod Pljevlja - Lastva, Crna Gora i Italija
Ovaj dalekovod treba da se priključi na podvodni energetski kabl između Italije i Crne Gore, i imaće značajne uticaje na životnu sredinu, a neki delovi zemlje će se zauvek promeniti. Sa gotovo sigurnim stečajem fabrike aluminijuma KAP kao najvećeg potrošača električne energije u zemlji, Crna Gora može zadovoljiti sve domaće potrebe, pa su svi novi projekti isključivo orijentisani na izvoz, što otvara pitanje kakve će koristi od ovih projekata imati stanovnici Crne Gore.
NVO ističu da je EU odobrila izbor projekata koji su u sukobu sa ciljevima EU u oblasti zaštite biodiverziteta i smanjenja emisija CO2.
© Global Warming Images - WWF/Cannon Enlarge

Subscribe to our mailing list

* indicates required