WWF objavio izveštaj „Sedam grehova gradnje brana“



Posted on 01 April 2013  | 
Izveštaj "Sedam grehova gradnje brana"
© WWF InternationalEnlarge
Beograd - WWF kritikuje brane širom sveta koje nastavljaju da krše osnovne kriterijume održivog razvoja. U izveštaju WWF-a pod nazivom „Sedam grehova gradnje brana” brojne planirane brane ili one u izgradnji dobile su negativnu ocenu od strane organizacija za zaštitu prirode. Uz kontroverzne međunarodne brane Belo Monte (Brazil) i Xayaburi (Laos), u izveštaju se nalaze i evropski slučajevi iz Austrije i Turske.

„Brane koje su prikladno isplanirane i izgrađene, i koje na taj način i rade mogu doprineti energetskoj sigurnosti i snabdevanju hranom, no nažalost prečesto su pri donošenju odluka važni tek kratkoročni interesi“, kaže jedan od autora izveštaja Dr Jian-hua Meng iz WWF-a.

Ne mogu se očekivati održive koristi od brana dok se investitori oslanjaju na finansijsku moć i političke veze više nego na dijalog, otvorenost i razumevanje. Uz to, neke vlade nemaju dovoljno kapaciteta da nezavisno brane javni interes svoje države i građana.

„Za projekte velikih i većih razmera, operateri takođe moraju dobiti “društvenu dozvolu za rad”, tj. da projekat bude prihvaćen od javnosti, kao jedne od osnova održivog upravljanja,” kaže Dr Jian-hua Meng. „Negativne posledice, kao što su preseljavanje, uništavanje kulturnih i prirodnih područja, se još uvek prečesto odbacuju kao “nečiji drugi problem”.

U izveštaju je navedeno i objašnjeno sedam grehova gradnje brana, a to su:
1. Gradnja na pogrešnoj reci;
2. Zanemarivanje nizvodnog toka;
3. Zanemarivanje biološke raznovrsnosti;
4. Ekonomska neopravdanost;
5. Neuspeh u dobijanju društvene dozvole za rad;
6. Pogrešna procena rizika i uticaja;
7. Slepo praćenje iskušenja/pristranost gradnji.

I nakon toga brane se i dalje planiraju i grade u ekološko visokovrednim područjima i gubitak biološke raznovrsnosti koja nastaje usled promene prirodne dinamike vodotokova se često uopšte ne uzima u obzir. Nama vrlo bliski slučajevi su plan izgradnje brane na Ombli, tj. pretvaranje pećinskog sistema Viline špilje u podzemnu akumulaciju, a kojom bi se izgubile mnoge endemične, ugrožene i zaštićene životinjske vrste, tako i plan pretvaranja 35 km donjeg toka reke Drave u akumulaciju i direktan gubitak vrednih šumskih i močvarnih područja.

Nedavno izgrađena hidroelektrana i brana na reci Dobri (Hrvatska) je primer loše planiranog i izgrađenog projekta, gde se uništilo i nepovratno izgubilo 12 km rečnog kanjona sa svim svojim prirodnim vrednostima i turističkim potencijalom, nizvodno su nastali brojni problemi zbog erozije obala, ekonomska isplativost je još uvek pod znakom pitanja, lokalna javnost nije bila dobro upoznata s posledicama s kojima se danas nosi, nije zaposlen nijedan radnik, ogroman politički pritisak je uslovljavao gradnju...

„U izveštaju WWF je analizirao devet brana i utvrđeno je da su mnogi projekti pogrešili ne samo sa jednim grehom gradnje brana, već sa više njih. Dobro je da se sve te greške mogu izbeći, ubuduće nedostatak kapaciteta, ekonomski pritisak, ili specifične regionalne okolnosti ne smeju više biti prezentovane kao izgovori da se brana izgradi“, kaže Duška Dimović iz WWF-ove kancelarije u Beogradu.
Izveštaj "Sedam grehova gradnje brana"
© WWF International Enlarge

Subscribe to our mailing list

* indicates required